Сабор свештенства и монаштва у манастиру Студеници
У недељу, 9. марта 2025. године, Епархија жичка свеепархијским сабрањем у манастиру Студеници богослужбено је обележила Недељу Православља.
У Недељу Православља сећамо се догађаја који су се збили у 8. и 9. веку када је Црква уједињена на Седмом Васељенском Сабору (787. године) у Никеји донела важну одлуку о питању које је потресало јединство Цркве. У самој својој сржи проблем је био у недоумици да ли је могуће насликати Бога којег нико никада није видео, који је неисказан, невидљив и непојмљив? Оци Седмог сабора су исповедили и прецизно дефинисали питање поштовања икона за које је јасно назначено да им не припада обожавање (λατρεία), јер оно припада само Богу, већ искључиво поштовање (προσκύνησις). Част која се указује лику преноси се на Прволик, тако да онај који се клања икони исказује поштовање личности на њој насликаној, а не самој материји на којој је икона изображена. Победа над иконоборцима је заправо била потпуна тек 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија.
У овај дан славимо победу и над свим јересима које су потресале Цркву и са којима се Црква борила кроз Васељенске и Помесне саборе. Ово богослужбено славље нас поучава да је кроз историју саборност Цркве Православне увек надвладавала све јереси, раздоре и злославље.
У Недељу Православља, свештенство и монаштво Епархије жичке се сабрало око свог архипастира, Митрополита жичког г. Јустина, под сводовима мајке српских манастира, Студенице. Славље Недеље Правоверја обележено је служењем молебна који представља молитвено благодарење усмерено на очување мира у Цркви и обраћење заблуделих.
Молебном је началствовао митрополит Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана, секретара Епархијског управног одбора; архимадрита Тимотеја, сабрата манастира Студенице; протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика; протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког; као и ђакона Стефана Симића и Горана Вучковића; у молитвеном присуству свештенства и монаштва Епархије жичке које се сабрало из свих намесништава и манастира од Дрине до Врњачке Бање и од Рашке до Љига. Следујући Духу Отаца који су кроз свештену историју увек пројављивали саборни ум Цркве Христове тако и свештенство сабрањем око архијереја пројављује јединство и следовање истинском предању Цркве.
Како у свом писању о Недељи Православља примећује свештеник и теолог Јован Мајендорф, после победе над иконоборством дошло је до процвата теологије, иконографије, богослужења и мисионарске делатности. Победа Православља значи победу истине, јединства, слободе и духовног узрастања, како за Цркву, тако и за православне народе.
Извор: Епархија жичка
У Недељу Православља сећамо се догађаја који су се збили у 8. и 9. веку када је Црква уједињена на Седмом Васељенском Сабору (787. године) у Никеји донела важну одлуку о питању које је потресало јединство Цркве. У самој својој сржи проблем је био у недоумици да ли је могуће насликати Бога којег нико никада није видео, који је неисказан, невидљив и непојмљив? Оци Седмог сабора су исповедили и прецизно дефинисали питање поштовања икона за које је јасно назначено да им не припада обожавање (λατρεία), јер оно припада само Богу, већ искључиво поштовање (προσκύνησις). Част која се указује лику преноси се на Прволик, тако да онај који се клања икони исказује поштовање личности на њој насликаној, а не самој материји на којој је икона изображена. Победа над иконоборцима је заправо била потпуна тек 843. године, за време царице Теодоре и патријарха Методија.
У овај дан славимо победу и над свим јересима које су потресале Цркву и са којима се Црква борила кроз Васељенске и Помесне саборе. Ово богослужбено славље нас поучава да је кроз историју саборност Цркве Православне увек надвладавала све јереси, раздоре и злославље.
У Недељу Православља, свештенство и монаштво Епархије жичке се сабрало око свог архипастира, Митрополита жичког г. Јустина, под сводовима мајке српских манастира, Студенице. Славље Недеље Правоверја обележено је служењем молебна који представља молитвено благодарење усмерено на очување мира у Цркви и обраћење заблуделих.
Молебном је началствовао митрополит Јустин уз саслужење архимандрита Дамјана, секретара Епархијског управног одбора; архимадрита Тимотеја, сабрата манастира Студенице; протојереја-ставрофора Љубинка Костића, архијерејског заменика; протојереја-ставрофора Милоша Босића, архијерејског намесника ужичког; као и ђакона Стефана Симића и Горана Вучковића; у молитвеном присуству свештенства и монаштва Епархије жичке које се сабрало из свих намесништава и манастира од Дрине до Врњачке Бање и од Рашке до Љига. Следујући Духу Отаца који су кроз свештену историју увек пројављивали саборни ум Цркве Христове тако и свештенство сабрањем око архијереја пројављује јединство и следовање истинском предању Цркве.
Како у свом писању о Недељи Православља примећује свештеник и теолог Јован Мајендорф, после победе над иконоборством дошло је до процвата теологије, иконографије, богослужења и мисионарске делатности. Победа Православља значи победу истине, јединства, слободе и духовног узрастања, како за Цркву, тако и за православне народе.
Извор: Епархија жичка
Најновије вести
12.03.2025 10:11
Исповест свештенства архијерејског намесништва београдског првог
12.03.2025 09:34
Почео са радом сајт Библиотеке Српске Патријаршије
12.03.2025 09:16