Данас 11. марта 2025. године навршава се годину дана од блаженог упокојења Епископа моравичког Антонија (Пантелића), викара Патријарха српског и старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви, којег се са радошћу сећамо као пастира доброг који је свој живот посветио служби Богу и Цркви, остављајући за собом незаборавно наслеђе.

Годишњи помен на гробу блаженопочившег eпископа Антонија данас, 11. марта 2025. године, служили су преосвећена господа епископи жељезногородски и љговски Пајсије и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског и старешина Подворија Српске Православне Цркве у Москви. 
 
Рођен у Ваљеву 1970. године, блажене успомене владика Антоније је рано осетио духовни призив у монаштво. Постриг је 1989. године примио у манастиру Крки, у Далмацији. После Богословије, наставио је школовање на Московској духовној академији, где је докторирао теологију стекавши висока научна звања. По повратку у Србију, служио је Цркви на различитим дужностима, од намесника манастира Студенице, предавача у Богословији у Фочи, до старешине Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Избором за викарног Епископа моравичког године 2006. задобија нови полет да настави и умногостручи свој, до тад, већ озбиљно утемељени и очевидан плодоносни рад. Епископ Антоније је био човек пера и науке, аутор вишебројних књига и превода којима је обогатио српску богословску литературу. Његово дело сведочи о дубоком познавању богословља и историје Цркве, али и о његовој посвећености дијалогу како између српске и руске духовности тако међу свим људима и народима са којима се сретао.

Владика Антоније је уснуо у Господу 11. марта 2024. године у Москви. Свету заупокојену Литургију и опело владици Антонију 16. марта 2024. године служили су светејши патријарси московски и све Русије г. Кирил и српски г. Порфирије у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви. По сопственој жељи владика Антоније је сахрањен у порти храма Светих апостола Петра и Павла, комплексу Подворја Српске Православне Цркве у Москви, где је пуних осамнаест година ревносно службовао Богу и међубратској љубави.

Вечан ти спомен достојни блаженства и вечног спомена, драги владико Антоније!