- Када упознамо речи Господње Ко хоће да иде за мном, нек узме свој крст и крене добијамо позив и прилику да слушамо Његове речи и примењујемо их у свом животу. Добијамо Његов часни и животворни крст и удостојавамо се да будемо саучесници у светој тајни, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије у Крстопоклону недељу у храму Ваксрсења Христовог.

Јеванђељски одломак у трећу недељу Часног поста (Мк 8, 34 -38), која носи назив Крстопоклона, подсећа да сваки човек има Крст који носи током живота. Али, указао је владика Исихије, само онај који Крст носи слушајући реч Христову има Крст који води ка спасењу. Ко не слуша и одрекне се речима и делима Крста Господњег, он носи Крст као појединац са слабостима као терет, Крст га прикива за земљу док га не сломи, упозорио је проповедник на важност односа који човек има према Крсту - метафоричком приказу невоља и свега што чини животну причу сваког појединца на земљи дату по мери потребе његовог спасења. Осврнувши се на период Часног поста, владика Исихије је навео да тај део у години приносимо Господу усмерени на добра дела и мисли ка ближњима и, ако неко од нас у томе успе, може да се деси да се погордимо и помислимо да смо за трунку бољи од оних који то не чине. Зато нам Црква представља Крст треће недеље Часног поста и подсећа да не сме да буде никаквог трага гордости или високог мишљења о себи, већ треба да се по узору на Христа понизимо и смиримо, објаснио је ваљевски архипастир симболику изношења крсног знамења у средиште храма.

- Чинећи подвиг, ми почињемо и да осећамо замор, издају нас снаге, и ту је Крст и његова животворна сила која нас храбри и собом наговештава предстојећа страдања Христова, која ћемо обележити у Великој седмици. Црква нам показује свој знак који обухвата целу васељену, и ширину, и дубину, и висину. Знак који све освећује и собом показује средиште васељене, нашег живота и наших жеља и трудова, које прилажемо, а такође и посног пута којим проходимо. Поклањајући се Крсту хранимо се његовом животворном силом и надахњујемо за даљи подвиг у усрђу и смирењу - рекао је Владика Исихије о двомиленијумском поштовању Часног Крста, симбола победе Сина Божјег и дара вечног живота који следује свима који су га са радошћу носили, тежећи спасењу.

- Треба да трпимо страдања у славу Бога и да знамо да их Он попушта на нас као делић онога што смо заслужили својим грехом и страстима. Господ, по свом свезнајућем уму, попушта делић страдања који је довољан за наше спасење, а такав да можемо да га понесемо. Зато похитајмо са обновљеном вером да узмемо на себе све невоље које нас опхрвавају у нашим животима и да следимо својом вољом за Христом! Не да тражимо да мењамо свет по својим мерилима, да мењамо своје ближње према својим мерилима, већ да их поштујемо као дивне и боголике личности и да имамо општење са њима у Божјој љубави - позвао је владика Исихије бројне епархиоте у Саборном храму да истрају у подвигу који нас уводи у Васкрсење Господње, славни догађај и камен међаш људске историје, који је означио револуцију духа појединца и заједнице, те створио цивилизацију која до данас траје.

Благосиљајући сабране на крају богослужења, епископ Исихије је навео да се у Цркви много говори о Крсту, будући да је његова симболика тешко појмљива уму овог света. Среда и петак, као дани предавања и распећа Господа Христа, посвећени су Крсту. - Ми, који имамо благодат у Цркви, носимо га (Крст) са вољом. Са љубављу га грлимо, њиме се осењујемо и када смо у радости, када смо у тузи и невољи. То је наше знамење. Крст носимо око врата и тиме исповедамо да смо хришћани… Не треба да се чудимо ако људи око нас то не разумеју, већ да ми то разумемо - рекао је владика Исихије, нагласивши да се у свету може страдати без Крста Христовог, а може и са њим, те да ако осмишљавамо своје животе све што наилази као страдање може да буде спасоносно. Нећемо гледати у друге људе и мерити своје страдање са њима, већ прослављати Господа у свом страдању. Закључујући проповед, владика Исихије је позвао да у немирима који владају будемо деца Божја, односно како учи Светејши Патријарх српски г. Порфирије да никада не буде ниједна идеја довољна да се окренемо један од другог, да се раздвојимо.

- Раздваја нас само недостатак љубави и недостатак вере у Бога и окренутости ка Њему. Нека наш ближњи мисли супротно од нас, али то не сме да нас чини непријатељима. Молимо се једни за друге и носимо Крст свој ради свог спасења и оних који су око нас - благослов је владике Исихија више стотина верника у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.

Извор: Епархија ваљевска