Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је 26. марта 2025. године свету Литургију пређеосвећених дарова у гимназијској капели Светог Саве на Светом Духу у Загребу. Пре богослужења свештенство Митрополије је приступило светој тајни исповести. Исповиједник је био протојереј-ставрофор Мићо Костић, умировљени парох ријечки.

Током свете Литургије епископ Кирило је протојерејским чином одликовао јереје Ђорђа Филиповића, загребачког пароха, и Горана Шљивића, пароха у Цељу. Заједничарење је настављено у свечаној сали Гимназије Кантакузина Катарина Бранковић, где је свештеник Милан Јовановић, парох у Марибору, одржао предавање на тему „Пост и молитва“ - текст предавања можете прочитати ОВДЕ. Окупљеним свештенослужитељима се поздравним говором обратио и епископ Кирило који је говорио о значају изношења и поклањања Крсту баш током средишње недеље Великог поста:

- Пре Христовог страдања којим је Он до краја извршио сав домострој спасења палог човека, ми у перспективи Васкрса узимамо крст свој и идемо за Њим. Тиме на неки начин довршавамо Христово страдање за спасење човека и све твари. Оно што је Христос већ извршио, а то је и својеврсна антиномија, односно парадокс, Свети Дух кроз Цркву савршава. То је оно што треба сви да знамо, да наш труд није узалуд пред Господом ма где се трудили, на личном плану – у парохији, у манастиру, епископији, па и у целој помесној Цркви. Има нека тајна, благодатна веза која нас све сједињује, којом се сав наш подвиг као каменчић уграђује и спаја у мозаик лика Христовог. Тако сваки подвиг има, дакле, не појединачни, већ заједнички циљ. На крају, ми се и молимо речима Оче наш, а не Оче мој. Спасавамо се заједно. То нам говори и о одговорности Цркве, јер са нама је Дух Свети, равносилан Оцу и Сину. На Цркви је велика одговорност јер она довршава дело Спаситељево. Исте силе које су биле Спаситељу на путу, на путу су Цркве у сваком времену.

- Литургија пређеосвећених дарова је сјајан показатељ како треба да се молимо. У њој се молимо и молитвом Светог Јефрема Сирина, која је својеврсна застава поста, јер с њом завршавамо свако богослужење, она је у центру поста. Тајна ношења крста јесте у томе да сви допринесемо испуњењу домостроја спасења које је Спаситељ савршио, али Он чека да се разгори тај огањ на земљи, Он жели да се сви људи спасу, али евидентно је, нажалост, да се то неће десити. Црква све људе позива на спасење. Ми треба да се молимо за спасење свих и да схватимо да је ношење крста сопственог и идење за Христом велиика одговорност како за наше лично спасење, тако и за спасење свих око нас, породице, нашег стада, али и све твари - беседио је владика Кирило.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска