Слава храма Светих Кирила и Методија у Љубљани је прослављена у Недељу слепог, 25. маја 2025. године, светом Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Саслуживали су архимандрит Михајло, старешина манастира Гомирја; протојереји Иса Кидес и Борислав Ливопољац, старешина љубљанског храма; као и јереји Милан Јовановић, Радован Димитрић, Далибор Петковић, Раде Деспотовић и Веселин Ристић; и ђакон Петар Козакијевић. Појао је мушки византијски хор храма у Љубљани, којим је дириговао Зоран Михајлоски.

По завршетку свете Литургије и литије око храма, благословени су славски дарови. Уследио је свечани ручак у Парохијском дому за више стотина људи. Међу бројним житељима Љубљане који су прослављали славу свог храма налазили су се и г. Драган Туфегџић, амбасадор Црне Горе; г. Горан Марковић, отправник послова Амбасаде Републике Србије; гђа Биљана Мариловић, министар саветник у Амбасади Босне и Херцеговине; као и представници Амбасаде Републике Грчке. Епископ Кирило је честитао старешини храма оцу Бориславу, свештенству и свим православним Љубљанчанима храмовну славу:

- Данас су нас окупили велики учитељи и просветитељи, равноапостолни Свети Кирило и Методије. Они су словенским народима донијели светлост, као што Господ каже у Јеванђељу: Будите светлост свету. Они су за нас били управо та светлост која је осветлила пут вере, отварајући духовне очи наше душе и срца. Прочитани одломак из Јеванђеља говори о слепцу од рођења којег је Господ исцелио. На сличан начин и словенски народи су били духовно слепи све до примања истините хришћанске вјре. Велики део те светлости дугујемо управо Светим Кирилу и Методију, који су словенским народима донели Јеванђеље на језику који им је био разумљив. Њихова мисија, која је започела у деветом веку, представља прекретницу у историји Словена. Иако су и пре њих долазили хришћански мисионари, нису имали успеха, јер су инсистирали да се вера проповедала само на латинском, грчком или јеврејском језику. Света браћа су, напротив, показала да се Божја ријеч може и треба преносити народу на језику који разуме. Језик који су нам Свети Кирило и Методије предали није био обичан. То је био освештани језик, језик на којем су први пут преведене богослужбене књиге. На њему нема псовки, празних речи и људске философије. То је језик Цркве, језик молитве, језик кроз који нам је предата реч Божја. Прве речи које су превели биле су: У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. Та Реч, тај Логос – Христос јесте суштина мисије Светих Кирила и Методија. Њихов рад није био у служби људске мудрости, већ у служби спасења да бисмо и ми постали словесан народ, способан да разуме, прими и живи по речи Божјој. Свети Кирило, називан Философом, био је образован у многим мудростима свог времена, али није дошао да Словенима донесе грчку философију. Дошао је да им донесе Реч Божју, да нас учини народом који више није духовно слеп, већ прогледао у Христу. Црква, као Нојева барка, и данас сабира све који се спасавају. Христос није дошао само за један народ, већ за све. А ми, као потомци словенских народа, позвани смо да његујемо љубав и јединство – не само међу Словенима, него и према свим људима, јер Бог је љубав. У том духу, радујмо се што у главном граду Словеније, Љубљани – граду чије име значи љубав – постоји храм посвећен Светим Кирилу и Методију. То је символ љубави према Слову Божјем и братској слози свих словенских народа.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска