Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио 21. јуна 2025. године свету Литургију у манастиру Дајбабе.

Саслуживали су: архимандрит Сергије (Рекић); протојереји Игор Балабан, Предраг Шћепановић, Бојан Радуновић; јеромонаси Евстатије (Ивановић), Козма (Митровић), Јоаким (Стојановић), Владимир (Палибрк), Николај (Античевић) и Гаврило (Штрбац); јереј Зоран Миљанић и Обрен Дамјанац; ђакон Ведран Грмуша, уз молитвено учешће верног народа.

На мало входу митрополит Јоаникије је рукопроизвео јеромонаха Владимира (Палибрка), будућег настојатеља манастира Дајбабе, у чин протосинђела.

- Свети великомученик Теодор Стратилат, кога данас прослављамо, Свети великомученик Георгије, Свети Димитрије и Свети Теодор Тирон као четири апостола посведочили су Јеванђеље Христово у најтежим временима гоњења Цркве Божје и крвљу својом угасили огањ идолопоклонства, незнабоштва, паганства и просветлили народе и своје мучитеље обратили у хришћане. Успели се на Христову голготу, али су се удостојили и славе Васкрсења Христовога и зато их је Бог обдарио, те Свете великомученике, да чине безбројна и велика чудеса. Имамо благослов да је блаженопочивши митрополит Амфилохије део моштију овог Божјег угодника, који се чувао прво у Подгорици, па у Цетињском манастиру, положио у подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења – беседио је митрополит Јоаникије који је, осврнувши се на житије Светог Симеона Дајбабског, чије мошти почивају у дајбабској светињи, нагласио:

- За време свога земаљскога живота он је светлио и горео као свећа пред престолом Божјим, светлио народу Божјему и проповедао светлост Јеванђеља Христовога, уписао се у историју наше Цркве, уписао се у душу свога народа. Изливао је утеху свима који су долазили овде њему на молитву и на поуку, па га је Бог обдарио да и његове свете мошти изливају благодат и утеху и исцељење душа и тела свима онима који приступају његовоме светоме кивоту и његовим светим моштима. Прошли су многи векови између ова два светитеља чије мошти целивамо, Свети Теодор Стратилат је живео у 4. веку, а Преподобни Симеон Дајбабски скоро да је наш савременик, а да они данас на исти начин чудотворе и изливају Божију благодат и Божју милост на све оне који им са молитвом приступају.

Сабрање око моштију Преподобног Симеона Дајбабског имало је и посебан повод, постављење настојатеља манастира Дајбабе – протосинђела Владимира (Палибрка), коме је владика Јоаникије пожелео да му то послушање не буде на гордост, него на смирење. Наиме, пошто се отац Симеон, који је био дуго на Светој Гори и покушао овде да нађе утеху и мир и пуно тога урадио, враћа на Свету Гору, Митрополит је одлучио да у ову светињу пошаље оца Владимира, који се подобно Преподобном Симеону Дајбабскоме школовао у Русији, високе школе изучио и велико образовање стекао.

- И оно што је најважније, лепо искуство као свештенослужитељ стекао је у манастиру Острогу већ дуги низ година – лепа припрема. И нисам хтео да га шаљем самога, јер овде су велике обавезе, па сам са њим послао и монаха Венијамина из манастира Острога, који се недавно замонашио. Па ето, како је Господ рекао:  Где су двојица или тројица у име моје, ту сам и ја са њима, они нека даље шире ту заједницу, даће Бог. Наравно, све докле се не врати отац Данило, а надам се да ће се вратити убрзо, примиче се време када стиче право и да се врати. Он је и даље игуман овог светог манастира, али манастир се мора чувати и одржати, то је дужност свих, а нарочито оца Владимира који данас преузима дужност.

Подсетио је да је игуман ове свете обитељи отац Данило (Ишматов) протеран из Црне Горе без икакве своје кривице, али и без објашњења власти због чега је протеран и која је то његова кривица: - Протеран је без икаквог обзира на правду, само зато што је Рус. И није то нешто што је нама непознато и није то нешто што отац Данило не може истрпети и што Црква Божја не може истрпети, него ће се још више слава Божја пројавити, јер Господ Исус Христос рече: Благо онима који су протерани правде ради, који су оклеветани, када се против њих говоре свакојаке рђаве речи, иако они немају никакве кривице. А сигуран сам да отац Данило нема никакве кривице због тога што је протеран. Нека кажу шта је он згрешио, а немају шта да кажу!

На крају митрополит Јоаникије је још једном честитао оцу Владимиру свету дужност коју је примио и нагласио да му је, иако није игуман и старешина овог манастира, дата потпуна управа, да има пуна овлашћења, а да ће се он, наравно, саветовати и са игуманом Данилом и са њим као надлежним архијерејем, јер је такав поредак Цркве: - Нека буде срећно и благословено нашем оцу Владимиру нова дужност! Имао је доста велике дужности у манастиру Острогу, а знате и сами који је притисак тамо – сви нешто тражимо и од Светог Василија и од монаха и од свих оних који су на дужностима у манастиру Острогу. Слично је и овде у манастиру Дајбабе. Имам само један захтев према оцу Владимиру: да буде стрпљив са народом, да саслуша, да разуме, да помогне колико год може, али и колико не може. Такви су захтеви за свештенослужитеље Божје, да учине све што могу, а и више него што могу. А то више него што могу, то ће Бог додати и Свети Симеон Дајбабски. Нека буде благословено, данас смо њега произвели овде за протосинђела, унапредили га на већу дужност. Оче Владимире, нека Бог буде на помоћи на овој новој дужности!

У свом кратком обраћајњу протосинђел Владимир (Палибрк) је заблагодарио митрополиту Јоаникију што је у њему и оцу Венијамину препознао људе који могу да одговоре на захтеве који нису нимало једноставни, указујући на значај дајбабске светиње за Подгорицу, Црну Гору, за Митрополију и целу Српску Православну Цркву. Присетивши се заједничких служби са оцима Данилом и Симеоном, нагласио је да ће оно што су они урадили до сада само наставити, као и да је то суштина православља, увек у духу оних претходника, оних отаца у духу. - То је та традиција коју ми само настављамо, у духу оних који су испред нас. Овде мислим посебно на оца Данила, који је овде био и који јесте овде и даље игуман и који ће доћи, ја се молим за то, који је на правди Божјој, као што сте сами рекли, само зато што је Рус, протеран одавде. Али надамо се да ће доћи тај дан да се он брзо врати и да дочека ову светињу у том сјају којим она већ сија, а да ми само одржимо то сијање. Ја се надам и у ваше свете молитве и у помоћ овога вернога народа, да заједно, у саборној, братској љубави, учинимо све да ова светиња настави да сија, а сијаће, ако Бог да, и сада и у векове векова, амин!

Извор: Митрополија црногорско-приморска