У вpeмe нечестивих царева римских беху многа гоњења на хришћанем безбројни исповедници имена Христова и мученици беху на разне начине убијани, а света тела њихова, бацана зверовима и птицама да их разнесу, била су потајно од стране верних скупљана и по скровитим местима, по кућама и по градинама чесно сахрањивана.

Тако су и у Евгенији, близу Цариграда, биле сахрањене мошти многобројних светих мученика за Христа пострадалих и много се година није знало за њих. А када идолопоклоничко незнабоштво преста и мучитеља неста, а под хришћанским царевима се просвети васељена светлошћу свете вере и Црква беше на миру, тада божанским откривењем на чудесан начин показаше себе из недара земље као светилници испод поклопца и свете мошти мученика у Евгенији. Јер на месту где беху сахрањене стадоше се исцељивати од различитих болести, пошто је Бог на тај начин хтео да открије и прослави слуге Своје. И дође тамо епископ са црквеним клиром и кад раскопаше то место нађоше многе мошти светих мученика чија имена зна само Господ, који их је записао у Књигу Живота на небесима. Све те свете мошти беху читаве и нетрулежне, јер се на њима испуни реч Светога Писма: Чува Господ све кости њихове и ни једна се од њих неће сломити (Пс 33, 21). Усто оне и велики мирис пуштаху из себе, и чудеса твораху исцељујући сваку болест, и изгонећи зле духове из људи. И бише свечано пренесене у цркву, при чему је учествовало огромно мноштво верних, певајућн псалме и песме духовне. Потом би откривено једном клирику, Николи Калиграфу, мужу врлинском, да се међу тим моштима налазе и мошти Светог апостола Андроника, једног од Седамдесеторице, и помоћнице му Јуније, о којима Свети апостол Павле у Посланици Римљанима говори ово: Поздравите Андроника и Јунију, моје рођаке и другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима (Рм 16, 7).