После свечаног чина доксологије у цркви Светог Саве у Фочи, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије посетио је Богословију Светог Петра Дабробосанског, где га је срдачно дочекао ректор тог уваженог црквено-просветног завода, протојереј Љубомир Пријовић, са професорима и ученицима.

Патријарх Порфирије се поклонио моштима Светог свештеномученика Момчила Челебићког које су похрањене у цркви Светог Василија Острошког и Светог Петра Дабробосанског у Велечеву и том приликом поручио:

– Поред тога што имамо благослов и велику радост да овде у Фочи осветимо цркву Светог Саве, такође велику радост имамо што смо били у прилици да посетимо и Богословски факултет, а ево сада и Богословију. Господ наш Исус Христос је својим ученицима и апостолима оставио заповест рекавши: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мат. 28,19). Примарни задатак и послање Цркве јесте да призове све људе у тајну Цркве, да читава твар постаје Црква и бива благословена управо кроз икону Божју, кроз човека. Човек је онај који је позван да уђе у Цркву, да се преобразивши се благодаћу Духа Светог у њему и са њим преобрази читава природа. Међутим, све то не би било могуће да нема тајне крштења као увођење у тајну Цркве, као увођење у тајну сусрета и заједнице Бога и човека, а тајну крштења обавља по преимућству епископ, а по благослову епсикопа и устројству Цркве и свештеник. Зато је за Цркву свештеничка служба заправо највећа тајна, највећи благослов, највећа част, али истовремено и највећа обавеза. Отуда је за Цркву, поред свих њених делатности и послушања које врши, једно од најважнијих послушања брига о свештеничким кадровима, а то значли о црквеним школама. Не постоји, осим свете Евхаристије, друго толико важно место за Цркву као што су училишта црквена. У том смислу, брига нашег Сабора, Синода и сваког епископа који у својој епархији има училиште је велика. Не постоји друга која се са том бригом може мерити. За нас је велики благослов и велика радост да можемо овде да се стретнемо са нашим ђацима – будућим служитељима Цркве. Овде је центар, извор и корен амбијента духовног живота у нашем народу. Оно што однегујемо овде јесте нешто што ће се проширити на све просторе и на свако место где наш народ живи. Зато знајте да у нама увек имате пре свега своју браћу, али и оне који се непрестано моле Богу за вас и који ће, где год је то потребно и у мери колико је то могуће, увек бити са вама и вашим професорима. Нека вас све Господ благослови! Нека се сви трудомо да дамо најбоље од себе, и наставници и професори, али и ђаци, како бисмо оно што учимо у учионици разумели да је продужетак онога што се дешава на часној трпези. Нека је Божји благослов са свима вама!