Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 3. маја 2024. године, на Велики петак, вечерње са изношењем плаштанице у храму Светог Саве на Врачару.

- Пилат је био намесник у доба Христово у Јудеји, али Пилата, Понтија Пилата, од Христовог времена до данас, а по свој прилици биће тако до краја света и века, било је и има их. Понтије Пилати су они - и данас и међу нама и свугде у свету - којима није важна истина, већ је важан њихов циљ, њихова добит и корист, геополитички интерес, економски интерес - поручио је патријарх Порфирије, чију беседу у целости можете прочитати ОВДЕ.

Велики петак је дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: Распни Га!; ношења крста кроз град на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: Оче, опрости им, јер не знају шта раде; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње. Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву. У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из јутрења на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово са изношењем плаштанице. Затим се поје мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, такозвани Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.