Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је освештао 25. септембра 2024. године нову кућу за самохраног оца Милорада и његово петоро деце, а материјал за нови дом породице Иличић у Рипњу обезбедило је Верско добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке.

Освећењу куће присуствовао је и Преосвећени Епископ топлички г. Петар, координатор Верског добротворног старатељства.

- Благодарни смо Богу што нам је дао прилику да призовемо благодат Духа Светог на овај дом молећи се да овај скромни дом увек буде место сабирања, да буде сабориште. Чињеница да смо призвали благодат Духа Светог да сиђе на само на дом него на оне који живе овде показује да знамо и верујемо да човек није само биће које живи о хлебу, тј. да није само материјално биће, него да је и духовно биће и да је позван да чини све што је до њега, да се труди и да улаже честите напоре у складу са Јеванђељем, у складу са вољом Божјом, да учини све што је до њега, а онда Господ својом промисли, својом љубављу, својом благодаћу, налази начина и путева да резултат и исход на крају буде најбољи. Када кажемо најбољи, баш због тога што смо осветили ову кућу, знамо да није најбоље само оно што је споља савршено и добро и знамо да се најбоље не састоји само у опипљивим и видљивим материјалним вредностима, већ је тамо где постоји склад или, боље рећи, где постоји духовни однос и поглед на све, па и на оно што је спољашње и што је материјално - поручио је патријарх Порфирије упутивши очинску поуку Милораду и његовој деци, која нису крила своју радост због новог дома и Патријархове посете:

- Чинећи што је до нас и препуштајући Богу да чини оно што Он мисли да је за нас најбоље, ми показујемо да верујемо у Његову реч, да верујемо у Његово Јеванђеље, да верујемо у Цркву Његову, да, једном речју, имамо поверења читавим својим бићем у Бога. Кућа благословена треба да буде сабор, место саборовања у којем је најважније од свега да се негује заједница, да се негују, по вољи Божјој и у складу са Његовим Јеванђељем, међусобни односи оних који живе под истим кровом, јер дом је Црква у малом, место на коме се учимо да волимо Бога читавим својим бићем и да волимо ближњег као самог себе. Они који су наши непосредни ближњи, са којима живимо јесу дар Божји како бисмо могли да се вежбамо у испуњавању заповести Божјих, да практикујемо ту заповест, како бисмо кидајући окове свог самољубља неговали себе као бића љубави, како бисмо превазилазећи самољубље, себичност и егоизам почели да волимо оног који живи поред нас, а онда преко њега постали способни и да препознамо и волимо и друге људе који су изван нашег дома као иконе Божје, као своју браћу, као бића на која нас Бог упућује да их препознамо као своје вечне сапутнике. Зато је важно најпре и пре свега да наш труд буде усмерен не на то да нам буде боље, јер је то релативно.

- Само свако за себе зна како је изнутра изграђен, да ли има изнутра истински мир и осећање благодарности у односу на Бога које дарује мир или је сасвим другачије расположење. Примарно је да се трудимо да будемо бољи, а то не можемо сами, не можемо ни без нашег труда, али не можемо без помоћи Божје и не можемо ни једни без других. Са тим мислима и са жељом да и ви који овде живите разумете, а онда и трудите се да будете бољи, како би онда било боље а не обрнуто. Желим вама, свима нама и свим људима добре воље, свима који верују у реч Христову да разумеју и да нам не буде реч Христова само апстракција у нашем животу, него треба да постане наша свакодневница. Нека сте благословени и да Бог да да се што чешће виђамо у овом предивном крају надомак Београда, који би ваљало да буде место у које долазимо да мало испунимо плућа чистим ваздухом, али и да у лепоти природе прочистимо своје мисли и срца. Живели на много година! – закључио је патријарх Порфирије.



 

[/fusion_youtube]