Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 4. децембра 2024. године, на Ваведење Пресвете Богородице, светом Литургијом у манастиру посвећеном том великом празнику на Сењаку.

–  Нека је на здравље и спасење молитва и свето Причешће! Нека је срећан и благословен празник! Данас славимо Увођење у храм Пресвете Богородице, светије од херувима и часније и славније од серафима, Оне која је најузвишенија и најчистија, најсветија међу људима, јер је Њена вера била читав Њен живот. Њено биће је било вера стога што је Њена вера била и поверење у Бога и предавање у целости себе Богу. За Њу је воља Божја била једини принцип, једина смерница, једини пут, једини начин Њеног живота и Њеног постојања – поручио је патријарх Порфирије сабранима у великој београдској светињи саграђеној 1936. године добротом Персиде Миленковић, велике српске ктиторке и задужбинарке.

–  Реч Божја је за Пресвету Богородицу била почетак, крај и садржај Њеног живота управо стога што је реч Божја за Њу била закон, што је у Њеном животу све било да буде по речи Божјој (Лк 1,38). У Њеном животу све је било свето. Отуда и ми данас Њу славимо, отуда се најпре угледамо на Њу. Уз све своје слабости и уздајући се у Њену љубав обраћамо јој се молитвама да нас Она заступа пред Богом, а Она то свакако и чини. Она је, дакле, и пример за углед. Постоје само две воље у искуству нашег живота. Једна је воља наша, друга је воља Божја. У зависности од тога за коју се вољу определимо као примарну, као темељну, као суштинску, као базичну, наш живот ће ићи у једном или у другом смеру. Уколико се определимо за вољу своју, уколико претежнија буде воља наша у нашим животима, онда ће све ићи искључиво и само у хоризонтали и наниже. Онда ће све бити пролазно, све ће бити релативно, све ће бити испуњено падовима и промашајима, слабостима. Међутим, уколико воља Божја буде претежнија, буде примарна, буде корен нашег живота, онда ће и наша воља прожета благодаћу Божјом и вољом Божјом не само бити оснажена, него ће бити освећена и просвећена благодаћу Божјом и као таква од пролазне, од релативне, од слабашне и промашене, постаће и она непролазна, вечна, чврста, снажна, спасоносна за нас чини – нагласио је Светејши и закључио:

– Да буде по вољи твојој, по речи Божјој, био је закон Пресвете Богородице, а Она као пример за углед и нама треба да послужи да то буде и правило нашег живота и закон нашег живота. Ако свака наша мисао започиње и завршава се речима: Да буде воља Божја, да буде по речи Божјој, у свему ћемо већ сада и овде видети вечност и видети смисао, у свему ћемо сада и овде бити учесници Царства Божјег и бити спасени и спасавани.

Уз молитвено учешће сестринства манастира Ваведења предвођеног игуманијом Теодором и многобројног верног народа престонице, Светејшем Патријарху саслуживали су преосвећена господа епископи хвостански Алексеј и липљански Доситеј, викари Патријарха српског; архимандрит Венијамин; протојереји-ставрофори Никола Трајковић и Милосав Радојевић; протојереј Ђорђе Стојисављевић; јереји Владимир Пекић и Жељко Јовановић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакон Василије Перић. Лепоти богослужења је допринело појање хора Мелоди под вођством Дивне Љубојевић. На крају свете Литургије, ветерани Војнообавештајне агенције уручили су Његовој Светости Патријарху високо признање њихове организације.