Патријарх Порфирије: Само љубав Божја и покајање нас могу ослободити од греха

Објављено 13.07.2025

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 13. јула 2025. године у цркви Сабора српских светитеља на Карабурми

Браћо и сестре,

Свето Писмо нас учи да смо створени као добри и да све што је уграђено у нас беше добро. То нико други није констатовао, него сам Господ. И не само ми, него да све што је створено, створено је као хармонија, створено је као добро. После сваког свог стваралачког акта, Господ је погледао на оно што је учињено и сваки пут је био испуњен задовољством и миром, констатујући да то што је створено јесте добро. И на крају, наравно, створивши нас, створивши човека по свом лику, по слици и прилици својој, Господ је рекао да је то што је на крају створено, да то што јесмо ми јесте добро.

Међутим, знамо такође поучени Светим Писмом да силе које се не виде голим оком, духовне силе, анђелске силе, јесу створене пре нас и да и оне као и ми имају и имале су слободну вољу, а то значи да су имале и имају, као што и ми имамо, могућност и слободу да изаберемо пут који је у складу са вољом Божјом, животни пут који је у складу са заповестима Божјим. Исто тако можемо да изаберемо пут који се противи Богу, који води далеко од Бога. Учи нас, дакле, Свето Писмо да је сатана једанпут за свагда одлучио да буде против Бога, са жељом да влада воља његова, а не воља Божја, са жељом да он буде бог уместо Бога. А онда је Господ и нама дао могућност да на исти начин поступамо, односно дао нам је слободу. Једном речју, Свето Писмо нас учи да сва створена бића, словесна, имају слободу, али нас учи да постоји ђаво и његови следбеници, да постоји сатана, који је слободно изабрао да буде против Бога и слободно све чини да свакога од оних који су икона Божја заведе и поведе за собом. Морамо, дакле, бити свесни да постоји и тамна страна у животима нас људи. Та тамна страна с једне стране јесу болести, јесу невоље, јесу искушења кроз која пролазимо и нарочито болести које нас воде ка смрти, али постоји и тамна страна у нама која се не види. Та тамна страна подразумева нашу жељу, на крају и нашу одлуку и поступке који се противе вољи Божјој. Тамна страна у нама подразумева вољу и поступке који хоће своју вољу, а не вољу Божју, своју вољу која је самим тим што није воља Божја усклађена са вољом противника Божјих. А то није нико други до сатана, ђаво, демонске силе. Дакле, демонске силе постоје и ма колико ми често мислили да су то бајке, да су то приче за малу децу, или пак потискивали унутарњу спознају о њиховом постојању и бирали да живимо свој живот по својој вољи, мислећи да он може бити неутралан у односу на Бога, а самим тим и неутралан у потпуности по себи. Наш живот и наша воља, наши избори никада нису неутрални. Не постоји огроман спектар, читава лепеза избора. Постоје само два избора. Један избор и једно опредељење јесте живот у Богу, живот у заједници са Богом, живот који се труди да усклади себе са заповестима Божјим, са речју Божјом, са Јеванђељем Његовим. То је један избор. Постоји још само један избор који је супротан овом првом. То је живот који неће ово прво, неће да живи у складу са заповестима Божјим, неће да живи у складу са Јеванђељем Христовим, у складу са речју Његовом, јер сматра да су заповести Христове и реч Његова и Јеванђеље Његово стеге, окови који спутавају слободу, окови који нас ограничавају. А заправо, дешава се да такав један избор најпре креира помрачен ум и хладно срце. Онда ми не видимо реалност онаквом каква она јесте, ми не видимо себе онаквим какви јесмо и не знамо какви треба да будемо. Тај и такав живот није тек наш погрешан избор, тај и такав живот јесте избор који подразумева слободно потчињавање себе демонским силама, а оне ће по сваку цену хтети да нам кажу и да нас увере у то да оне заправо не постоје. Ако помислимо да постоје, рећи ће нам да није проблем: Није проблем, оставите то да треба да се трудите да живите у складу са заповестима Божјим и са правдом Његовом.

Чули смо како каже апостол Павле, често ми људи хоћемо правду људску, правду овог света, а противимо се правди Божјој. Шта значи противљење правди Божјој? Значи сматрати да заповест Божја није исправна, да живети у складу са заповестима Божјим не значи живети у истини и у правди, него спутавати себе, вршити притисак на своју душу и на своје тело. Демонске силе постоје, браћо и сестре, и оне обузимају не насилно, не против наше воље. Када демонске силе обузимају нашу вољу, читаво наше биће, ум, срце и тело, као што смо у данашњој јеванђељској причи видели двојицу демонизованих, оне чине са потпуно потчињеним себи, са потпуно демонизованим, оно што оне хоће. Чине да су људи наги, чине да спавају по гробљима, чине да чак не знају ни своје име, ни откуда су, да не знају ни ко су, ни куда иду. Човек који потчини себе демонским силама не схвата да јесте грешан, да јесте слаб и немоћан, али он има у Цркви Христовој тајну покајања, има потребу и могућност да стане пред лице Божје, пред огледало које се зове Христос и да може да провери себе. Тада он може види да било какву сенку на својој души, у свом бићу, може да види било какав погрешан корак и покрет, да хоће да се исправи, да буде другачији, да буде бољи, да се уподоби, да се усклади са оним што Бог хоће од нас.

Када се неко потпуно демонизује, он је немоћан, он више није власник своје слободе, а хтео је да буде слободан, мислио је да је слободан онда када је слободан од заповести Божје, неразумевајући да су заповести Божје путокази. Ако заповест каже не мрзи, не убиј, није ти она ништа ускратила, није ти спутала слободу, него ти је показала шта не треба да чиниш да би био слободан и којим путем треба да идеш да би ишао путем слободе. Јер, ако смо робови греха, ђавола и смрти, ако смо тим поробљени, наравно да онда нисмо слободни. Слободни смо само онда када смо слободни од ово троје, од греха, од ђавола и од смрти, а то можемо бити само уколико хрлимо у загрљај Божји, уколико идемо путем Јеванђеља.

Када неко потпуно потпадне под силе демонске, немоћан је и само љубав Божја, само чудо љубави Божје, благодат Његова, молитва Цркве и покајање као предуслов деловања љубави Божје може ослободити оног који је потчињен демонским силама. Дакле, знајмо да демонске силе постоје и да то нису бајке и знајмо да ће увек хтети да нас преваре, говорећи да има времена за труд и подвиг. Али у исто време, не бојмо се, нема разлога да имамо страха од њих, јер сила Божја, љубав Његова, правда Његова и истина Његова не само да су снажније и јаче од свега, па и од демонских сила, него јесу једина истина, једина правда, једина сила, једина моћ. А и ми, немоћни и слаби, грешни и погрешни, ако се молимо Богу, ако се трудимо да живимо колико нам је дато у подвигу, ако изнад свега живимо у покајању, тражимо опроштај за знане и незнане своје пропусте, промашаје и грехе, ако праштамо унапред свима, нема разлога да имамо страха и јачи смо и ми заједно са силом, снагом и јачином Божјом од свих и свега, па и од демонских сила.

Нека би Господ дао да увек имамо смирења да се боримо против гордости, која је корен свих отрова, свих страсти и сваког ропства, духовног и телесног, да се молимо у смирењу, да сила и љубав Божја буду увек са нама, јер тамо где је љубав Божја, где је сила Његова, беже демонске силе, и да у присуству Његовом освешћујемо себе, свој ум и своје срце и увек славимо Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.