У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, данас је велики благослов на овој светињи, велики благослов Божји над Косовом и Метохијом, велики благослов и дар Божји за читав наш православни народ без обзира где се налази, али и благослов Божји над свим људима добре воље, јер данас је Видовдан, велики дан, велики празник наше Цркве.

И као што је све у Цркви Христовој, као што је све у Јеванђељу Христовом, парадоксално и споља посматрано и површно гледано тешко разумљиво, јер све је у некаквим антиномијама, тако и данас када славимо Видовдан славимо нешто што не може да појми људски ум. Славимо погибију, славимо страдање Светог кнеза Лазара и свих великих јунака који су са њим пострадали на Косову пољу. Како је могуће да неко слави губитак, како је могуће да неко слави крст!? Наравно, браћо и сестре, да то није могуће ономе који нема у себи вере Христове, који нема у себи љубави Христове, који није утемељио свој живот на крсту него на логици овога света. Могуће је, наравно, ономе који разуме шта је то љубав. Онај који зна шта је то љубав зна и шта је крст. Он зна и шта је жртва. Он зна да све то није губитак, јер у жртви и у крсту, онда када је жртва Христова и када је крст Христов, они носе у себи тајну победе, носе у себи тајну васкрсења и то већ сада и овде. Када разумемо шта је крст и када узмемо крст Христов на себе, ми смо ушли у атмосферу победе и у атмосферу васкрсења. То говори данашње Јеванђеље, браћо и сестре.

Сам Господ нам оставља једино што је важно како бисмо могли да разумемо и Светог кнеза Лазара и његову косовску жртву. У данашњем Јеванђељу Господ каже: Љубите једни друге. То нам оставља као закон. То нам оставља као правило живота, као путоказ и смерницу. То нам оставља као сам живот! Љубите једни друге! Када Господ каже: Љубите једни друге, он се обраћа мени, обраћа се теби, обраћа се нама, нама каже да ми љубимо друге, да љубимо и да волимо своје ближње, да разумемо и прихватимо заповест Божју и да живимо њом. Ако игде, браћо и сестре, можемо да разумемо реч Христову, ако игде можемо да разумемо Јеванђеље Христово, ако игде може да нам буде блиска истина Христова, ако игде можемо да разумемо шта је то правда Божја, ако игде можемо да спознамо да смо то што јесмо - то је управо Косово и Метохија. То је управо ова порта Грачанице свете, то су Високи Дечани, то је Пећка Патријаршија, то је Богородица Љевишка, то је Девич, то су многе светиње којом је украшена косовско-метохијска земља. Овде, на овом месту, ми знамо ко смо и знамо шта смо. Овде разумемо одакле долазимо и шта нам је циљ постојања. Овде смо, браћо и сестре, у својој кући, у свом дому. Овде на Косову и Метохији. Безброј пута сам подсећао на ту чињеницу себе, а ево и сада свима вама то казујући, подсећам и вас, подсећам на ту истину и чињеницу сву нашу браћу и сестре где год да су, као и читав свет и све људе света. Овде смо код своје куће, овде смо у своме дому. Када смо било где другде онда смо странци, онда странствујемо. Међутим, када се вратимо у свету Грачаницу одједампут знамо да смо се вратили кући.

То није случајно, браћо и сестре. Овде смо се духовно родили. Овде на овој земљи једампут за свагда највећи из нашега рода, Свети Сава, одредио је да наша путовања кроз историју буду путовања Црквом Христовом, да кормило тог путовања кроз историју буде православна вера. Тако нас је родио и једампут за свагда определио Свети Сава. а на Видовдан Свети кнез Лазар и многи заједно са њим овде су потврдили да је ово наш дом. Овде су потврдили да смо рођени на косовско-метохијској земљи. Овде су још једампут потврдили да ми разумемо шта значе речи Христове: Иштите најпре Царство Небеско, Царство Божје, а све остало ће Вам се додати. Овде, на овом месту, на Видовдан Свети кнез Лазар и мученици косовски су за нас и у наше име прихватили у своје срце и учинили их реалношћу речи Христове:

Ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га; а ако ко изгуби живот свој мене ради - Господа ради - наћи ће га. И овде веома јасно одјекују речи Христове: Ко воли оца и мајку више него мене, није мене достојан. Ко више воли брата или сестру него мене, није мене достојан. И: Ко хоће да иде за мном нека узме крст свој и пође за мном. Овде су све те речи Христове сведене на једну косовско-метохијску реченицу, реченицу која је заветна наша, а коју је изрекао народни песник: Земаљско је замалена царство, а небеско увек и довека. И било би довољно да је наш народ духовно сазрео да искаже само ту једну реченицу, па би јасно било да је сместио у себе читаво Јевађеље Христово, јер и косовски мученици и све ове речи Христове које смо чули управо то значе. Наш народ је показао да је разумео ту реч, јер она не значи да теба бити песимиста у односу на живот, она не значи да треба бити малодушан. Те речи Христове не позивају на то да се одрекнемо креативности, градитељства и стваралаштва. Напротив! То је наш народ показао и опет да ништа друго није, довољне су косовско-метохијске светиње, те лепотице којима се диви читав свет. Довољне су оне да свако разуме да смо ствараоци и градитељи, да смо креативни, али да смо разумели да је најважније да у лествици вредности имамо веру Христову, да живимо Христом, да живимо по Јеванђељем Христовим, јер ако имамо вере у Христа, браћо и сестре, имаћемо и молитву, а знамо снагу молитве.

Свако у свом животу, сигуран сам, неретко разуме шта то значи једно: Господе помилуј. Када је честито казано, оно често снажније и лакше доноси плода и брже доводи до циља него ли не знам какви све механизми оруђа и оружја од овога света, технике, вештине, институције... Све је, наравно, потребно у животу једног човека и у животу једног народа, али ако нема вере онда је он празна орахова љуска. Међутим, наш народ је, хвала Богу, имао и има вере, па стога и добро разуме да темељ, почетак и крај, оно што прожима све што мислимо, чинимо и говоримо - треба да буде молитва. Када је тако све добија свој суштински садржај и печат и доноси истинске плодове који радују нас, али радују и друге. А ове речи Христове управо то значе. И народна реч да је замалена земаљско царство, а небеско увек и довека није значила бекство од овога света, него је значила да у темељу земаљског света мора постојати небески свет. Дакле, мора постојати вера, мора постојати молитва да би земаљски свет био свет радости, лепоте, пуноће заједнице и разумевања међу људима. Тамо где је небески свет у темељу земаљског света, тамо где је истина Христова, тамо разумемо да је сваки човек наш ближњи. Уложимо напор да отворимо своју душу. Знамо да је линија која раздваја добро од зла, линија која раздваја добро од зла, нешто што пролази кроз средину нашега срца. Тамо где је небески свет у темељу земаљског света - тамо нема пораза, па макар у неком тренутку све изгледало да су против онога који је укорењен у Христу и у вери, против онога којем је небо темељ све силе овога света. Нема пораза на крају. Васкрсење и победа Христова јесте оно је једина реалност, али то није нешто што нас само чека на крају, него и оно што се окуша у сваком тренутку у души човека који живи Христом.

Браћо и сестре, Косово и Метохија је наш дом и наше небо, јер у косовско-метохијској земљи небо је основ и темељ. Ми знамо да тамо где је небо има места за све и знамо да ће, уколико вером и молитвом осмишљавамо свој живот, Бог учинити да се покаже да су сви људи потребни једни другима без обзира како се Богу моле и без обзира ком народу припадају, јер сви смо створени по слици и прилици Божјој. Сви су позвани да дођу у познање истине Божје. То је, браћо и сестре, наше видовданско наслеђе! И зато је Видовдан општи, вечни, хришћански, православни, али и наш национални празник духа културе и сваког нашег српског народног прегнућа. Нема наше мере која није измерена мером Видовдана. Блаженопочивши владика Атанасије, који је сам био погружен у Косово, говорио је да је Косовски завет, између осталог, наше народно и литургијско памћење. Косовски завет и завет Светог кнеза Лазара су управо из тога наш најтоплији повратак своме дому и својој кући. У тој кући се све по нама зове. У тој кући је љубав светих Немањића, краља Милутина, Стефана Дечанског, кнеза Лазара и безбројних светитеља по којима се зове наш свет и у коме су живели наши преци.

Драга браћо и сестре, тамо где станује та и таква светолазаровска љубав тамо су, то ми добро разумемо, увек и највећа искушења. Можемо ли ми данас да разумемо векове ропства, да ли можемо да разумемо крст којим су вековима били приковани наши преци, можемо ли да уздрхтимо пред слободом, можемо ли данас да разумемо слободу човека остављеног и заборављеног без икаквих права? Ми можемо, браћо и сестре! Ми можемо и морамо, јер смо православни хришћани. Ми можемо и морамо, јер смо деца кнеза Лазара. Зато смо се данас сабрали, браћо и сестре, да се молимо Богу пре свега за мир у душама браће и сестара који овде живе, да се молитвом њима захвалимо што остају на својим огњиштима, да захвалимо вама, браћо и сестре, који живите на Косову и Метохији. Дошли смо да се молимо са вама, да се поклонимо вашој снази и вашој одлуци да чувате наше светиње овде на Косову и Метохији. Не би то било могуће да нема вере у вашим душама.

Видите какав је данас дан! Видите какав је дан Господ устројио! Радостан дан, Видовдан, дан када славимо Светог кнеза Лазара и мученике косовске. А данас наша браћа муслимани имају Курбан-бајрам. Молећи се за све људе света живоме Господу нашем и косовским мученицима, нека Господ свим људима да радост и мир. Честитајмо са овог места Курбан-бајрам и свој браћи муслиманима на овој косовско-метохијској земљи! Нека и они вером у Бога измоле мир у својој души. Онда када ми имамо мир  у својој души и када они имају мир у својој души, разумећемо да је Косово и Метохија света земља баш као што је и Јерусалим света земља. Овде има места за све људе и њихове светиње без обзира како и на који начин се Богу моле. Косово и Метохија је света земља у којој има места за све, за сваку врсту молитве која се узноси Богу, а када је молитва искрена благослов и благодат Божја ће се спустити на земљу и све људе на њој.

Нека је срећан и благословен празник и да Бог да, брћо и сестре, ви који живите овде на Косову и Метохији, који сте стално овде и чувате нашу кућу, да вашим молитвама и ми се поправљамо и будемо бољи и да будући бољи све око нас постаје боље, да тада уз помоћ Божју можемо да препознајемо сви једне друге да смо ближњи и да препознавајући једни друге као ближње можемо увек заједно са Светим мученицима косовским и свим светима славимо Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова, амин.