До краја прве половине 2022. године, пред државним секретарима савезних држава Илиноис, Калифорнија и Њујорк, заведене су измене и допуне оснивачких аката и статута Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, Епархије западноамеричке и Епархије источноамеричке Српске Православне Цркве. Надлежни државни органи у три савезним државама су, у складу са сопственом законском процедуром, издали уверења о прихваћеним изменама и допунама оснивачких аката за три епархије Српске Православне Цркве које, сходно одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, имају канонску надлежност на територији Сједињених Америчких Држава. Изменама и допунама оснивачких аката и статута три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава су извршене одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве АС бр. 53/зап. 95 од 29. маја 2021. године и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бр. 1653/зап. 1123 од 21. децембра 2021. године.

Приликом стручне припреме измена и допуна оснивачких аката три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава посебна пажња је посвећена њиховом историјату, црквено-правном и правном субјективитету и, на крају, континуитету њиховог правног субјективитета у правном поретку Сједињених Америчких Држава. Ради отклањања било каквих недоумица, у оснивачким актима је јасно назначено да су то епархије Српске Православне Цркве које је основао Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве и да се оне управљају на основу Светог Писма и Светог Предања, у складу са учењем Свете Православне Цркве, Светим канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве и одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Констатовано је да је Српска Православна Црква аутокефална и да има достојанство/ранг Патријаршије, а да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве највиши црквени орган, који се састоји од свих епископа под председништвом Патријарха српског као поглавара Српске Православне Цркве. Даље, констатовано је да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве извршни орган Светог Архијерејског Сабора, који се састоји од Патријарха српског као председника и четири епископа/архијереја које бира Свети Архијерејски Сабор. У погледу организационе структуре која је утврђена Уставом Српске Православне Цркве, цитирана је пресуда Врховног суда Сједињених Америчких Држава бр. 426 U.S. 696 (1976) којом је Српска Православна Црква од стране највишег судског органа Сједињених Америчких Држава призната и препозната као „јерархијска црква” са јасним указивањем да се одлуке које доносе њени највиши јерархијски органи, тј. одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода признају као коначне и обавезујуће у правном поретку Сједињених Америчких Држава и да не подлежу ревизији и тумачењу секуларних органа и судова у тој држави.

Историјат, црквено-правни и правни субјективитет епархија Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама је у измењеним и допуњеним оснивачким актима изложен у континуитету од 1921. године када је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, ради духовних потреба православних Срба на том простору, основао Епархију американско-канадску. У њен састав су ушле парохије и црквено-школске општине које су на територији Сједињених Америчких Држава осниване од краја 19. века, а све до 1913. године су биле под руском црквеном јурисдикцијом. Српски православни свештеници и верници су на Српском црквено-народном сабору 1913. године донели одлуку да се ставе под канонску управу тадашње Митрополије београдске у Краљевини Србији на чијем се трону налазио Митрополит београдски Димитрије (Павловић).

Новоформираном Епархијом американско-канадском су од 1921. до 1925. године управљали епископи-администратори које су именовали Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 1925. године за првог Епископа американско-канадског изабрао архимандрита Мардарија (Ускоковић). У оснивачким актима три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава је прецизирано да Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве од 1921. године, без прекида, до данас једини има овлашћења за избор, рукополагање (хиротонију), именовање, премештај и смену/опозив епископа Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава.

У оквиру првобитне Епархије американско-канадске су као организационе јединице са сопственим правним субјективитетом осниване бројне црквено-школске општине и парохије, које су биле под директном управом надлежног епископа и епархијских органа. Епископ Мардарије је, у складу са црквеним правилима, а у сарадњи са свештенством и верним народом, устројио епархијске органе. Епархија американско-канадска је тек 1927. године, односно пре доношења Устава Српске Православне Цркве 1931. године, стекла правни субјективитет у складу са црквеним прописима и законима Сједињених Америчких Држава под називом „Српски источно-православни Епархијски савет за Сједињене Америчке Државе и Канаду”. После ступања на снагу Устава Српске Православне Цркве, Епископ Мардарије је 15. маја 1935. године у регистар верских организација (корпорација) у савезној држави Илиноис уписао „Српску источно-православну епархију за Сједињене Америчке Државе и Канаду”. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 1940. године, после упокојења Епископа Мардарија, изабрао архимандрита Дионисија (Миливојевића) за Епископа американско-канадског са седиштем у Манастиру Светога Саве у Либертивилу код Чикага. Од 1940. до 1963. године нису вршене промене црквено-правног и правног положаја Епархије американско-канадске.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 10. маја 1963. године, на основу Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку о подели дотадашње Епархије американско-канадске у три епархије: Епархију источноамеричку и канадску, Епархију средњезападноамеричку и Епархију западноамеричку. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 1984. године донео одлуку о подели дотадашње Епархије источноамеричке и канадске на Епархију источноамеричку и Епархију канадску.

Три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава су црквено-правни субјективитет остваривале у складу са Свештеним канонима Православне Цркве, Уставом Српске Православне Цркве и одлукама Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а правни субјективитет као организационе јединице преко првобитне верске корпорације из 1935. године као субјекта права чији је назив више пута мењан пред надлежним државним органом у савезној држави Илиноис.

Од историјског значаја за Српску Православну Цркву и духовни живот православних Срба јесте и зацељење тзв. америчког раскола из 1963. године трудом блаженопочивших Патријарха српског Павла и Митрополита новограчаничког Иринеја. Обнова литургијског јединства на Светој литургији на Сретење Господње 1992. године у Саборној Цркви у Београду јесте историјски догађај од великог значаја за Српску Православну Цркву. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је од 1992. до 2022. године, чувајући црквено јединство и поредак, уважавајући духовне потребе свештенства и верног народа ради унапређења црквеног живота у Сједињеним Америчким Државама, донео читав низ више важних одлука. Простор канонске јурисдикције епархија Српске Православне Цркве је коначно утврђен одлукама Светог Архијерејског Сабора од 2009. и 2011. године.

Изменама и допунама оснивачких аката и статута три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава није задирано у организацију и имовину епархија, манастира, црквено-школских општина, епархијских кола српских сестара, хорова и других црквених установа у епархијама. Организација три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава је остала иста, а управљање епархијском имовином је и даље у надлежности епархијских органа који су прописани Уставом Српске Православне Цркве. Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве своје надлежности у односу на надлежне епархијске архијереје и епархијске органе искључиво врше у складу са Свештеним канонима Православне Цркве и Уставом Српске Православне Цркве. Исти је случај и са имовином и правима манастира Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава.

Посебно је важно да се истакне да правни систем Сједињених Америчких Држава уопште не задире у организационо устројство и унутрашњу аутономију цркава и верских заједница. У том погледу, не постоје законске могућности за било какве интервенције државних органа у погледу утицаја на унутрашње устројство цркава и верских заједница, па ни на унутрашње устројство и организацију три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава.

На крају, неопходно је да се нагласи да је изменама и допунама оснивачких аката и статута Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, Епархије западноамеричке и Епархије источноамеричке Српске Православне Цркве, у складу са Уставом Српске Православне Цркве и одлукама Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у америчком правном поретку и правно потврђено и заштићено да је оснивач све три епархије Српске Православне Цркве на територији Сједињених Америчких Држава Српска Православна Црква, а не било које физичко лице.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић