Данас, 25. јануара 2025. године, у Господу је уснуо Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије.

Рођен је 4. новембра 1929. године у Пиреју, на југу Грчке, као Димитриос Јанулатос. Своје богословско образовање је започео на Теолошком факултету Универзитета у Атини, где је дипломирао 1952. године, да би затим богословска знања усавршавао на неким од најпознатијих богословских и филозофских училишта Европе. Своје академско образовање заокружио је докторском тезом на Атинском Универзитету. Имајући широко опште и дубоко теолошко образовање и духовно искуство, бавио се екуменским и социјалним питањима важним за савремени свет.

Монашки постриг је примио у свештеном манастиру Петраки 1960. године. Исте године је рукоположен у чин јерођакона, а четири године касније и у чин јеромонаха. Године 1972. године изабран је за викарног Епископа андрусијског. Све то време делује као проповедник Јеванђеља Христовог по храмовима Грчке, остварујући истовремено богату академску каријеру као професор на неколико универзитета. Био је предавач на Универзитету Марбург у Немачкој (1965-1969), као и ванредни и касније редовни професор на катедри за историју религија на Универзитету у Атини (1972-1976). Био је члан више комитета и савета (Центар мисионарских студија на Универзитету у Атини (1971-1976) и Центар за православне студије на Пентелију (1971-1976)), као и генерални директор издавачке установе Апостолики диаконија и декана Теолошког факултета Универзитета у Атини.

Добитник је бројних почасних докторских титула и других високих признања, као што су титуле почасног доктора теологије и филологије на разним међународним универзитетима, укључујући универзитете у Бостону, Крајови и Москви. Такође, имао је активну улогу у бројним институцијама и фондацијама. Немогуће је не споменути и његово мисионарско деловање. Имао је велику улогу у развоју спољашњих мисионарских активности у Кореји, Индији и Африци, а посебно у Источној Африци и Уганди. Кроз бројне активности, које започињу средином шездесетих година 20. века, развио је системску православну мисију која је обухватала унапређивање општег и теолошког образовања и изградњу богослужбених места на тлу Источне Африке. Основао је и организовао школу Архиепископ Кипарски Макарије, која је постала стожер образовања за младе афричке православне свештенике. Хиротонисао је на десетине свештеника у Кенији, Уганди и Танзанији. Његовим залагањем основане су многе болнице и школе у тим афричким земљама.

После дугогодишњег службе епископа, 1992. године је изабран за Архиепископа албанског. После 46 година диктатуре атеистичког режима у Албанији, када је Црква била потпуно уништена, архиепископ Анастасије је играо кључну улогу у њеној обнови. Од 1992. године, као Архиепископ Тиране и све Албаније, успео је да подигне Православну Цркву из пепела. Направио је нови Устав Цркве, а затим са Владом Албаније потписао званичан споразум којим је регулисан однос између Цркве и државе. Основао је више од 400 нових парохија и успео да обнови више од 150 цркава и манастира. Изградио је више образовних и здравствених институција, укључујући Православну академију у Драчу, која је од 1992. године постала стожер теолошког образовања у Албанији. Такође је основао више медицинских и социјалних центара, као и болницу Евгенијус у Тирани. Због свега тога уживао је велики углед у албанском друштву.

Архиепископ Анастасије био је познат и по свом дипломатском умећу и међународном ангажману, који је укључивао дијалог са другим верским заједницама и рад на јачању православне солидарности. Његов допринос екуменском дијалогу, као и његови напори да сачува мир и хармонију међу различитим народима и верским групама, остаће трајно упамћени. Архиепископ Анастасије је оставио за собом дубок траг не само у Албанији, већ и широм православног света, а ништа мање и међу нама као благонаклони пријатељ српског народа. Његов живот је био пример љубави, самопожртвовања и посвећености Христу и ближњима, што га издваја као једног од најзначајнијих савремених православних теолога.

Вечан му спомен и Царство Небеско!