Неуморни делатник на њиви Господњој и осведочени српски пријатељ, протојереј-ставрофор Ермолај Масарас (Ερμόλαος Μασσαράς), преминуо је данас у Патри на Пелопонезу у 85. години живота.

Са љубављу и великим ревновањем од 1972. године је служио на парохији при цркви Свете Софије у Патри. У свом граду је оставио дубок и неизбрисив траг, као и у срцима многих Срба. Био је spiritus movens бројних подухвата у својој парохијској заједници. Основао је добротворне фондове, катихетску школу, школу за аутистичну децу и амбуланте за старе, уједно се непрекидно старајући о студентима и младима. Бригу о потребитима отац Ермолај је пренео и ван граница своје отаџбине. Био је дугогодишњи осведочени пријатељ и доброчинитељ Српске Православне Цркве и српског народа, што је показао од времена несрећних ратова у Босни и Херцеговини, током бомбардовања Србије, те за време великих поплава 2014. године. Небројено пута је отац Ермолај, заједно са својим парохијанима из цркве Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, као и преко удружења Грчко-српског пријатељства чији је оснивач и деценијски управник био, сакупљао и најчешће лично уручивао српском народу тоне помоћи у храни, лековима, медицинским средствима и другим неопходним намирницама. Ретка су места, цркве и манастири српских земаља које духовник са Пелопонеза није посетио, поклонио им се и где је својом нескривеном радошћу што је међу Србима одмах успостављао мостове сарадње и братске љубави.

Почевши од 1993. године, отац Ермолај организује и друге хуманитарне мисије, попут дечјих кампова у којима је окупљао српску децу и сирочад, чиме је исплео венац непролазне љубави међу нашим народима. О величини и искрености те љубави сведоче његове више пута поновљене речи да се родио као Грк али да ће умрети као Србин. Свети Синод Грчке Цркве одликовао га је орденом Светог апостола Павла 2005. године, а захвалност му је у више наврата указала и Српска Црква доделивши му 2024. и највише одликовање Српске Православне Цркве – орден Светог Саве првог степена.

Грчке новине данас пишу: „Његова катихетска и друштвена делатност наставила је да даје плодове и у последњим годинама његовог живота, упркос озбиљним здравственим проблемима са којима се суочавао. Увек присутан у светом храму био је поштован и вољен од свих, зрачећи духовном снагом и трпљењем“.

Са супругом је добио шесторо деце – Димитрија, Теохариса, Атанасија, Нектарија, Марију и Стилијаноса, a дочекао је и да „види децу деце своје“ – петнаест унука и једно праунуче.
Догорела је на земљи велика свећа јеванђелске љубави и доброте, да би на небу отпочела вечно да сија пред лицем Господњим.
 
Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена незаборавни оче наш, Ермолаје!