Проповедање Јеванђеља Царства небеског почиње позивом да се промени начин размишљања, осећања, живљења и деловања. „Покајте се“ значи на језику Новог Завета „промените се“, „обновите свој начин живота“.

Крштење је основа припреме за улазак у Царство Небеско, али мора бити праћено покајањем, променом начина размишљања кроз веру у Исуса Христа. Крштење се не може поновити. Међутим, покајање се кроз тајну исповести може назвати и „крштењем сузама“. Једном се можемо крстити у име Оца, Сина и Светог Духа, али хиљаде пута се обнављамо, исправљајући своје животе, кроз кајање или покајање за напе грехе. Покајање је неопходно и у припреми за крштење и у припреми за причешће са Христом. Царске двери, кроз које примамо Свето и Божанско Причешће, јесу двери Царства Небеског. Иконостас не дели цркву на два дела, већ доноси Царство небеско на земљу и приказује Царство невиђено у иконичком, видљивом облику, како бисмо кроз свете тајне ушли у љубав Пресвете Тројице.

Неопходно је разумети и шта је Царство Небеско. Царство Небеско је заједница свете, вечне љубави Пресвете Тројице са светим анђелима и са свим људима који су кроз векове веровали у Христа и који су следили Његову вољу. Међутим, ова вечна срећа стиче се очишћењем од грехова, узрастањем у врлинама, а пре свега у милосрдном даривању љубави и испуњавањем воље Божје у свему што чинимо. До такве безграничне блискости људи са Богом дошло је збога промене у животима тих људи. Они који су најближи Царству небеском јесу светитељи. Сви људи су створени по Лику Божјем, али они који су Богу служили, благодаћу крштења, очистили су свој живот покајањем и узрасли у врлинама као плодовима Духа Светог у души и свом животу.

Истинско покајање је доживотно дело. Свети Антоније Велики је, на питање шта би урадио да је дуже живео, рекао: „Научио бих се више и боље кајати“. Замислите, то је рекао онај који је имао дар предвиђања и који се много година борио са злим духовима и страстима, онај који је постао велики учитељ целог Египта! Дакле, покајање је трајно стање хришћанина, јер нико није савршен и потпун док живи у овом животу. Само је Бог истински свет и ту светост дели по вери, љубави и труду свима онима који испуњавају Његову вољу. Стога свети - који су заиста свети, а не они који себе сматрају светима - знају само да су грешници.  Истинска светост је сједињена са савршеним смирењем, али поједине појаве смирења могу бити варљиве, како каже Свети Исак Сирин: „Понизност није ни у погнутој глави, ни у отрцаној одећи, ни у благом говору, већ у понизном размишљању о себи. Понизност је само присуство смиреног Христа у људима, то је одећа коју је Цар славе узео када је постао човек“.

Беседа Патријарха бугарског г. Данила изговорена 8. јануара 2023. године
у цркви Светог  Георгија у Патријаршијској резиденцији

Извор: basilica.ro