Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

У сали Скупштине општине Сурдулица 16. марта 2017. године одржана је промоција Зборника радова са научног скупа са међународним учешћем, који је одржан у Сурдулици и Лесковцу од 29. до 31. октобра 2015. године, под називом „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату 1915-1918“.

На промоцији су говорили др Александра Поповић - председник Општине Сурдулица, гђа Мира Ниношевић - директор Народног музеја у Лесковцу и др Иван Бецић - научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, а истој су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије са свештенством, представници установа културе, Министарства унутрашњих послова и других институција. Након промоције, учесници и присутни посетили су спомен-костурницу која се налази у оквиру Средње техничке школе у Сурдулици, а у којој су похрањене мошти сурдуличких мученика пострадалих од бугарског окупатора.

Прва Литургија у новом храму Сретењског манастира

Прва Литургија у новом храму Сретењског манастира
Прва Литургија у новом храму Сретењског манастира
Прва Литургија у новом храму Сретењског манастира
Прва Литургија у новом храму Сретењског манастира

У среду, 15. марта 2017. године, на трећу седмицу Великог поста и на дан Државне иконе Божје Матери, на паперти новог храма Васкресења Христовог и Новомученика Цркве Руске у Сретењском манастиру у Москви служена је Литургија преосвећених Дарова.

Богослужење је одржано под ведрим небом, у подножју прелепог Сабора, на месту где је пострадало хиљаде хришћана за време комунистичких прогона. У Сабору, чије освећење тек предстоји, декоративни радови се приводе крају. Дан првог богослужења није одабран случајно.

Да се не заборави

Да се не заборави
Да се не заборави
Да се не заборави
Да се не заборави

У крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару Његова Светост Патријарх српски Иринеј отворио је изложбу радова студената Високе школе Српске Православне Цркве за уметност и консервацију. Приказана књигa Роксанде Тимотијевић „Старине Призрена" (прилог ТВ Храм).

На дан мартовског погрома српског живља са Косова и Метохије пре тринаест година, 17. марта ове 2017. године у славу фресака и у борби за очување и заштиту нашег културног наслеђа крипту Спомен-храма Светог Саве украсиле су копије детаља фресака са подручја Косова и Метохије. Руководилац пројекта је доцент Дејан Милосављевић.

Даће Бог, Срби ће опстати на Косову и Метохији!

Даће Бог, Срби ће опстати на Косову и Метохији!
Даће Бог, Срби ће опстати на Косову и Метохији!
Даће Бог, Срби ће опстати на Косову и Метохији!
Даће Бог, Срби ће опстати на Косову и Метохији!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј рекао је у изјави за Глас, радио-станицу Епархије нишке, поводом годишњице Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији да, нажалост, локалне власти чине све да у Покрајини ничег српског нема.

Његово Преосвештенство Епископ рашко призренски г. Теодосије,  у изјави за Радио Глас, истакао је да је циљ паљења и рушења цркава и кућа 2004. године био етничко чишћење градова у којима су Срби остали у мањини после 1999. године. -Светиње смо већим делом обновили и у многим градовима су литургијски оживеле. Даће Бог да Срби остану да живе на тим просторима, додао је епископ Теодосије који је 17. марта 2017. године у нишком Саборном храму служио помен жртвама погрома.

Протојереј Александар Средојевић - доктора наука

У свечаној сали Београдског универзитета јуче, 16. марта 2017, међу другим новим докторима наука који су одбранили дисертације на Економском и Филозофском факултету, промовисан је и протојереј-ставрофор Александар Средојевић.

Образложење је прочитао др Љубомир Димић, редовни професор Филозофског факултета, који је истакао да је докторска радња А. Средојевића о Патријарху Димитрију и његовом добу велики допринос историјској науци, с обзиром на то да је о овој истакнутој личности Српске Цркве и народа и раније писано, али селективно и фрагментарно, док је овај рад целовит и за њега  се може рећи да је најопсежнија монографија о овом Патријарху који је био на челу Српске Цркве у најтежим временима, која су обележили заоштрени односи Србије са Аустријом услед анексије Босне и Херцеговине, два Балканска рата и Велики рат, чију стогодишњицу обележавамо.