Службено и уједно лично писмо Епископа бачког Иринеја Епископу умировљеном рашко-призренском Артемију

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Бр. 23
22. јул 2010.
у Београду

Његовом Преосвештенству
умировљеном Епископу рашко-призренском
господину др Артемију
Манастир Шишатовац

Предмет: захтев да Информативна служба Српске Православне Цркве објави текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија

Ваше Преосвештенство,

Јуче, 21. јула, у Информативну службу Српске Православне Цркве приспео је, електронском поштом, Ваш текст Мало уздарје: одговор на нападе епископа Атанасија, уз Ваш пропратни акт, којим, позивајући се на Закон о медијима и на морално начело да се чује и друга страна, молите да Информативна служба Српске Православне Цркве објави Ваш гореспоменути текст.

Иако Вам је знано, Преосвештени брате и саслужитељу, да је потписник ових редака у Светом Синоду одговоран за рад Информативне службе, Ви свој допис нисте упутили истоме него сте га доставили безлично, Информативној служби као установи, те остаје нејасно зашто у свом кратком пропратном акту употребљавате личну заменицу Ви и присвојну заменицу Ваш (са великим почетним словом) када немате у виду конкретног личносног адресата него установу. Нећу Вам одговорити по начелу реципроцитета - ни безлично, ни преко Вашега јерођакона Дамјана, ни преко неког од уредникâ или сарадникâ Информативне службе - него лично и непосредно, поштујући основни протоколарни ред и, више од тога, дужни однос према епископском чину и достојанству, при чему никаквог значаја нема то да ли је неко епархијски, викарни, умировљени или чак титуларни епископ.

Мало уздарје - одговор на нападе Владике Атанасија

„Проповедај реч,
настој у добро време и у невреме,
покарај, запрети, умоли
са сваким сношењем и учењем"

(II Тим. 4, 2).

Овај богонадахнути и богомудри савет светог апостола Павла, упућен његовом ученику Тимотеју, епископ др Атанасије (Јевтић) схватио је на себи својствен начин, као и многа друга места из богонадахнутих књига Светога Писма и делâ светих Отаца Цркве Свете Православне. Он заиста не пропушта прилику да „у време и у невреме" нападне, извређа, оклевета, облати... свакога онога ко беспоговорно не усвоји његов начин мишљења, делања и живљења у Цркви Бога Живога, ко не пристане да му се по свему усличи, да буде његова „слика и прилика", поготову ако је још и његов „брат".

Порука Патријарха српског Г. Иринеја

Данас Србија води једну од највећих битака у својој историји да сачува своју душу и одбрани своју Свету земљу Косово и Метохију.

Ово судбоносно питање решава се данас у Хагу. Какво год решење да буде донето, ми се морамо изборити да се преговорима дође до најцелисходнијег решења за Косово и Метохију, које ће бити прихватљиво за Србе и Албанце, да би заједно живели у миру и благостању и имали безбедну будућност.

Апел Патријарха српског

Обраћамо се са молбом свима - а у име великог броја пацијената у београдским болницама, који очекују помоћ здравог и способног становништва - да се укључе у акцију добровољног давања крви.

Наиме, налазимо се у летњем периоду, када је, иначе, сезонски дефицит крви, а посебно ових дана, кад и резерве крви падају испод минимума. Последица нередовног снабдевања крвљу узрокује одлагање редовних операција, а тако и благовремено лечење пацијената.

Саопштење поводом оптужби бившег протосинђела Симеона Виловског

Изјава рашчињеног протосинђела Симеона Виловског, коју је медијима проследио његов адвокат Бранислав Тапушковић, није ништа друго до памфлет који се пре неколико дана појавио на антицрквеним грчким сајтовима. У њему и сличним текстовима Виловски и његови истомишљеници бесомучно оптужују СПЦ и Србију за практиковање верског и политичког прогона. Србија се у тим текстовима представља као недемократска и тоталитарна држава, а СПЦ се оптужује за „издају Православља" и спровођење „инквизиције" против оних који неће да признају папу(!?). Истовремено, са блаћењем личности Његове Светости Патријарха Иринеја и епископата СПЦ Виловски себе промовише за „највећег праведника" и наводну жртву тих „прогона".