Васкрсење Христово

Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија.

Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности. Када говоримо о Васкрсењу, ми га не одвајамо од Крста, будући да су и Крст и Васкрсење два пола искуства ослобађања, као што се и молимо у Цркви: „Крстом Твојим радост (дође) целом свету, свагда благосиљајући Господа, Васкрсењу Твоме певамо" или пак „Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Васкрсење Твоје свето прослављамо". Апостол Павле јасно проповеда: Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15, 17). Вера своју истинитост и силу дугује светлом догађају Васкрсења Христовог. Без њега су хришћани јаднији од свију људи (1. Кор. 15, 19).

Васкрс: Изазов искуства

У темељним текстовима хришћанске Цркве, Јеванђељима, записано је само историјско искуство, а не нека теоријска начела, нити идеолошки прогласи. Што смо видјели очима својим, што сагледасмо и руке наше опипаше, то свједочимо…

Не постоји ни најмањи труд да се теоријски изанализира, нити идеологијом укријепи тачност писаног свједочанства. Ако оно буде прихваћено, биће то само из вјере-повјерења према личностима које свједочанство износе. Не прихваћено из безумног повјерења, него оног које се рађа у непосредном личном односу са очевицима или личностима које – у непрекинутом историјском насљеђивању, из генерације у генерацију – гарантују да су очевици повјерења достојни.

Патријарх српски Г. Иринеј у Марковој цркви

На Велику Суботу, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију Василија Великог у цркви Светога Марка у Београду, уз саслужење архимандрита Василија, седморицом презвитера и четворицом ђакона.

Велики Петак и Статије у манастирима Грачаници и Високим Дечанима

Данас поподне широм Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске служено је Вечерње Великог Петка са изношењем Плашатанице. У манастиру Грачаница, вечерња служба почела је у 15 часова уз учешће Његовог Преосвештенства Епископа Атанасија и четири презвитера. Владика Атанасије је сам украшавао Христов гроб на који је потпом положена Плашатаница. У беседи верном народу који је испунио цркву и монахињама манастира Грачанице Епископ Атанасије говорио је о Богочовеку Христу који је поставши човек примио смрт и страдање на Крсту да би отворио врата Раја и бесмртности целој твари.

У манастиру Високи Дечани, игуман манастира, Његово Преосвештенство Викарни Епископ Теодосије, служио је Вечерње Великог Петка и свечано изнео Плаштаницу. У вечерњим часовима је по обичају служено је Јутрење Велике Суботе са Статијама. У свечаној Литији Владика Теодосије са својим свештеномонасима и монасима извршио је опход око храма. У манастиру борави неколико десетина гостију који су активно узели учешћа у богослужењима у току ове недеље. Владика Теодосије ће Свету Литургију на Велику Суботу служити у манастиру Грачаница, а Васкршњу Литургију у манастиру Високи Дечани. У наставку доносимо галерију слика са данашњих богослужења.

Велики Петак у Београду

Његова светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Његовог Преосвештенства викарног Епископа хвостанског Г. Атанасија служио је данас вечерњу службу са изношењем Плаштанице.

Богослужењу су присуствовали г. Борис Тадић, предеседник Републике Србије; г. Млађан Ђорђевић, саветник председника Републике; проф. др Богољуб Шијаковић, министар вера Републике Србије; г. Драган Чуровић, државник секретар у Министарству вера РС; као и бројан благочестиви народ српске престонице.


Видео запис РТС

Антисрпски графити у Мирковцима, Хрватска

У Мирковцима, приградском насељу Винковаца, у коме у већем броју живи српско становништво, јутрос су осванули графити претећег садржаја, у којима се велича усташтво и фашизам. Мирковчани су графите јутрос открили код сеоског фудбалског игралишта, а исписани су спрејом црне и црвене боје. Међу бројним словима "U", па и кукастим крстовима, исписано је "Србе на врбе" неколико пута, као и графит "И опет ће се густа магла спустити".

Слово на Велики Петак

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Да Господ није умро за нас не бисмо имали живота, управо као што каже црквена песма "смрт његова живот мој" или као што рече један велики Свети Отац "имали смо потребу за Богом Спаситељем Оваплоћеним и Оним Који је умро за нас". Није било довољно само да Бог постане човек него је било потребно да као и сваки човек овде на Земљи, као сви ми, прође читав живот, искуси то што сваки од нас искуша до смрти, па и саму смрт. Да Христос није умро за нас не би смо били спасени јер оно што је Он узео на себе од наше природе и од творевине то је и спасено. А узео је читаву створену природу и све њене последице. Последице природе после греха биле су смрт и трулежност. Зато је Господ дошао у тај час, како сам рече, да умре за нас, да би нас тако васкрсао кроз сједињење са Њим и са Богом.