Криза као шанса за боље човекољубље

Главна тема свих промишљања и разговора у наше време је светска економска криза.

Не би било лоше то што се о томе размишља и разговара, штавише и добро је реално сагледавање чињеница у циљу тражења и налажења ваљаних решења, али није добро то што, под утиском овог разматрања, постајемо песимисти. Увећавамо своју себичност у страху од губитка, и све постаје сурова борба за опстанак. Свако види само себе, свој интерес и потребу, мерећи при том другога тим слабомеријем себичног интереса, не знајући да се на тај начин рашчовечује страхом и саможивошћу. Ништа не решава како треба, само увећава несигурност, и постаје самоме себи несносан. Нажалост, ово стање не желимо увек да сагледамо на прави начин, и уместо да тражимо решење, ми скоро увек покушавамо да другога прогласимо кривцем за све наше неуспехе. Сви су нам криви, од међународне заједнице до нашег првог комшије, само ми смо жртве. То у даљем току покреће одређене одбрамбене механизме, који убрзо постану сурови напади на другога и његову слободу и стваралаштво.

Изложба Обнова Хиландара у Краљеву

У оквиру манифестације „Жички духовни сабор - Преображење 2010", у Народном музеју Краљево, вечерас у 20 часова биће отворена изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара". Поставка ће трајати до 12. септембра када се сели у Народни музеј у Крагујевцу.

Црква, држава и културна добра

"ЦРКВА, ДРЖАВА И КУЛТУРНА ДОБРА"

(Правни савјет Митрополије Црногорско-Приморске,
приређивач Протојереј мр Велибор Џомић,
Цетиње, 2010.г.)

У издању Правног савјета Митрополије Црногорско-Приморске објављен је зборник "Црква, држава и културна добра". Књига је објављена са благословом Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско-Приморског г. Амфилохија, а њен приређивач је Протојереј мр Велибор Џомић, члан Правног савјета Митрополије.

Епископ Теодосије дочекао министра Ивицу Дачића у манастиру Грачаница

Након учешћа у прослави манастирске славе Светог Архиђакона Стефана у Бањској, министар унутрашњих послова и подпредседник Владе Републике Србије Г. Ивица Дачић посетио је манастир Грачаницу где га је срдачно дочекао Преосвећени викарни Епископ липљански Г. Теодосије.

Eпископ Теодосије служио парастос пострадалим српским дечацима у Гораждевцу

У селу Гораждевцу код Пећи данас је обележена седма годишњица терористичког напада у коме су убијена двојица српских дечака (Иван Јововић 19 и Пантелија Дакић 12), а тешко рањени Богдан Букумирић, Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић и Драгана Србљак. Нападач је тог кобног 13. августа 2003. год. испалио 90 метака из аутоматског оружја на групу српске деце која је дошла на обалу реке Бистрице, око 500 м. од села Гораждевца, да потражи освежење. 

Епископ бачки Иринеј: „Лобирање“ Томе Филе и пратећа питања

Информативна служба Епархије бачке доноси текст одговора Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја на питања г-ђе Бранкице Ристић, новинарке Курира и Гласа јавности, и на слична питања г-ђе Викторије Трифуновић, новинарке Танјуга, о наводном лобирању адвоката Томе Филе у корист такозване Македонске Православне Цркве.

1. Господин Тома Фила најавио је да је формирао лоби групу са македонским амбасадором у Србији која би помогла превазилажењу проблема који постоје између СПЦ-а и Македонске Цркве.

Да ли је било неких разговора на ову тему између две Цркве?

Епископ Иринеј: О наводном формирању „лоби-групе" од стране г. Томе Филе, чији би циљ, опет наводно, требало да буде „посредовање"  између вођства црквеног раскола у Републици Македонији и Српске Православне Цркве не знам ништа осим онога што произилази из неодређених и двосмислених медијских вести које прочитах, а које је у међувремену сãм г. Фила демантовао. Једно је сигурно: да је г. Фила, иначе угледни и с правом признати београдски адвокат, заиста намеравао да „лобира" у једном црквеном спору, била би то крајње необична, а уз то сасвим нереална намера. Јер, питања црквеног устројства, ма каква била, а поготову она болна, комплексна, недохватна за профану правно-политичку логику и праксу, не решавају се никаквим и ничијим лобирањем него само и искључиво изнутра, из дубине, из духа и слова еклисиолошко-канонских норми и на темељу многовековног духовно-благодатног искуства саме Цркве, непогрешиво израженог у одлукама њених васељенских и помесних сабора, као и у примеру и учењу њених Отаца и Учитеља. Српска Црква се из принципијелних разлога никада до сада није користила услугама лоби-група и политички мотивисаних организација (при чему апстрахујем лобирање извесног Џејмса Џатраса у Америци, вршено у своје време по налогу владике Артемија, али без знања и одобрења Светог Синода или Сабора), а ако је веровати скорашњим медијским вестима, ни црквено вођство у Скопљу, које је у расколу са Српском Православном Црквом, није тражило било какве лобистичке услуге г. Филе.

Госпојински пост

Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак и тада једемо рибу, вино и уље. Црква је установила овај пост како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње. Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-1180).