Светост: Божанска и људска

Светост: Божанска и људска
Епископ Максим Васиљевић, Институт за теолошка истраживања, ПБФ, 2010, стр.172

Светитељ представља значајни лик у духовности Православне Цркве. Овде не говоримо само о народној побожности, већ и о самом богословљу. Ка њему су усмерена молитвена надања, а уједно он служи и као образац следовања исправног јеванђелског живота. Отуда не треба да чуди да је светитељ имао, не само централно место у нашој Цркви, већ и да је занимао многе лаичке и научне кругове који су желели да одгонетну његову улогу у животу хришћана. Нажалост погрешно тумачење улоге светитеља у хришћанству се не односи само на секуларне научнике (етнологе, историчаре, социологе...), већ у великој мери погрешан приступ налазимо и код људи унутар Цркве који на целокупну православну духовност гледају пијетистички.

Заседао Епархијски савет Архиепископије

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј председавао је прошле суботе, 9. априла 2011. године, Епархијским саветом Архиепископије београдско-карловачке.

Пријеми у Српској Патријаршији – 6. и 8. април 2011. године

Његова Светост Патријарх српски Иринеј примио је 6. априла 2011. године у Српској Патријаршији у Београду госпођу Марину Јовићевић, генералног Конзула Републике Србије у Херцег Новом, и госпођу Веру Вукићевић, генералног Конзула Републике Србије у Цириху.

Благовести Пресвете Богородице у селу Бостане

Празник Благовести Пресвете Богородице свечано је прослављен у свим парохијским храмовима и манастирима Епархије рашко-призренске. Нарочито свечано било је у селу Бостане, недалеко од древног града Новог Брда, где је Свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице служио Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије. (фотогалерија)

Благовести у Београду- обновљена слава ЈП ПТТ Србија

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету Архијерејску Литургију на празник Благовести у београдској цркви Светог апостола и јванђелисте Марка.

Благовести у манастиру Ћелије

Данас је почетак нашега спасења, и откривење превечног тајанства: Син Божији постаје Син Дјеве и Гаврило благодат благовести. Стога и ми са њим Богородици ускликнимо: радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!

Тропар Благовести

О Пређеосвећеној Литургији - Николај Успенски

ПричешћеГенезу Литургије Пређеосвећених Дарова научници виде у самопричешћивању, то јесте, у кућном причешћивању Светим Хлебом донетим из евхаристијског сабрања. Таквог мишљења се држе и Смирнов-Платонов и Малиновски, али су они постанак те благочестиве традиције датирали у апостолска времена, будући да се, по Василију Великом, та традиција јавила у условима прогонā. "Није нимало опасно", писао је он, "ако неко у време гоњења, када нема свештеника или служашчег, мора да узима причешће својом сопственом руком - то је и непотребно доказивати, зато што нас стари обичај у ово уверава". Хришћанима који, из било каквог разлога нису учествовали у Евхаристији, ђакони су доносили причешће кући већ у време Св. Јустина Мученика и Философа. Тертулијан говори о самопричешћивању као о обичној, свакодневној појави. У писму жени он је саветује да се, у случају његове смрти, не удаје за паганинаа као један од разлога за то он наводи самопричешћи-вање: "Неће ли он (то јест муж-паганин - прим. Н. У.) приметити да ти као да нешто тајно једеш пре вечери? И када сазна да је то ништа друго до хлеб, шта ће он у своме незнању помислити о теби?" Климент Александријски извештава да се при ломљењу евхаристијског хлеба свакоме из народа дозвољавало да однесе неколико парчади кући.