10. маја полагање камена-темељца за нови Патријаршијски двор

Његова Светост Патријарх српски Господин Павле потписује Уговор са Грађевинском дирекцијом Србије

На централној црквеној прослави 200-годишњице Првог српског устанка, која ће бити одржана 10. маја ове године, код Спомен - храма Светог саве на Брачару, Његова Светост Патријарх српски Господин Павле ће, у присуству свих архијереја Српске православне цркве, сабраних на редовном заседању Светог архијерејског сабора, положити камен - темељац за нови Патријарашијски двор.

Предвиђено је да Патријаршијски двор буде репрезентативна палата, површине око 6.000 м2, која ће служити на корист и понос Цркви, првопрестоном граду Београду и српском народу. У њој ће бити смештене резиденцијалне просторије Патријарха српског, дворане за седнице, просторије српских архијереја, придворни храм, салони за пријеме, началства централних црквених тела и органа (Свети Синод, Велики црквени суд, Патријаршијски управи одбор, Информативно - издавачка установа…), сала за предавања и концерте и друго.

Чудни аршини припадника немачког КФОР-а на Косову и Метохији

После инцидента у Ђаковици 21. јануара 2004. године када је група од тридесетак Албанаца насрнула на монахе манстира Светих Архангела и немачку телевизијску екипу, која је снимала рушевине православног храма Свете Тројице у центру града, живот за монахе овог јединог преосталог манастира у зони одговорности немачког контингента КФОР-а висеструко се погоршао. Манастиру су укинуте пратње КФОР-а уз објашњење да ће убудуће за све пратње морати да се обраћају Албанцима из Косовске полиције. Монаси више нису у могућности да користе немачки војни агрегат који им је био на располагању, а дежурном свештенику у владичанском двору у Призрену је ускраћена храна.

Одмах после поменутог догађаја у Ђаковици потпуковник Клаус Елерс, портпарол немачког КФОР-а, који је и сам присуствовао инциденту, изразио је негодовање због тога што је вест о нападу групе Албанаца на возила КФОР-а пуштена у јавност, а за немачку АРД телевизију је негирао да се догодио икакав инцидент. Игуман манастира Светих Архангела Герман одмах је написао писмо представницима немачког КФОР-а тражећи од њих да, ако већ нису спремни да заједно са УНМИК полицијом направе истрагу поводом овог инцидента, барем обавесте јавност званичним саопштењем о нападу у коме су били угрожени животи монаха, али и оштећена возила КФОР-а.

Мали дечји буквар веронауке

На Међународном сајму књига 2003, у Београду, по четврти пут се читалачкој публици својим издањима представила Епархија канадска. Међу новим епархијским издањима нашао се и "Мали дечији буквар веронауке", аутора Зорице Салијевић, у коме је аутор кроз слова, појмове и стихове представио најмлађима и приближио им православну веру. Деца листајући овај буквар уче слова и стихове, комплетирају цртеже и боје иконе, фреске и наше манастире. Такође је на неким местима остављен простор да деца нацртају своје родитеље, другове, Васкршње јаје и др.

Дечји рад у овом Буквару треба да производе сарадњу са вероучитељима и са својим родитељима. Буквар је рађен у црно – белој техници тако да би за бојење фресака, манастира или икона било неопходно да учитељи веронауке или родитељи пронађу аутентичну слику, а самим тим и више објашњења о српским манастирима и црквама.
Буквар је намењен нашој деци ма где се она налазила да их подсећа на речи Светог Саве: "Ни лево, ни десно, већ по сили колико ко има снаге, царским путем теците, сетивши се што јесте."
Буквар је издала издавачка кућа "Источник" Српске Православне Епархије канадске, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Георгија.

Патријарх није члан Одбора за обележавање 200-годишњице Првог српског устанка при Влади Републике Србије

Дневни лист "Политика", од 28. јануара 2004. године, на стр. А7, у чланку под насловом "Пробе без председника", посвећеном државним припремама за обележавање два века од Карађорђевог устанка (или, како у тексту стоји, два века модерне српске државе), доноси да је – уз Жарка Кораћа, Наташу Мићић, Драгољуба Мићуновића, Јожефа Касу, Чедомира Јовановића, Расима Љајића, Душана Михајловића и друге званичнике – и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле члан републичког Одбора за обележавање овог значајног јубилеја.

Прослављен Савиндан у Јужној Африци

Где год се широм света налазили Срби, ако се нису одрекли своје вере и свога имена, прослављају Крсну Славу и Светога Саву. Важност та два дана, за духовни и национални идентитет и развој, преносе и на своје потомство, јер заборављање својих корена и пренебрегавање православне вере која је главна потпора у животу сваког Србина, води неминовно губљењу идентитета и духовне снаге, која је неопходна сваком човеку који се суочава са разним животним искушењима.

Свесни тога, и Срби који живе у Јужној Африци на крајњем југу овог континента, у срцу и души носе, а у цркви и у својим домовима, славе Божић, Васкрс, Крсну Славу и Светога Саву. Свети Сава је покретач преласка Срба из многобожачког и паганског сујеверја у свето православље, оснивач Српске Државе и Закона, самосталне Српске Православне Цркве, зачетник просвете и писмености, чојства и јунаштва, слоге, мирења и праштања, лекарства и здравства, градитељства и архитектуре, уметности, културе и свих тежњи српског народа ка вечним вредностима и спасењу.

Богословски факултет Српске Православне Цркве добио високо признање

Богословски факултет Српске Православне Цркве добитник је највише награде Међународног фонда јединства православних народа. Овај Фонд сваке године награђује појединце и институције за „За изузетан допринос учвршћивању јединства правосавних народа“. Награду је декану Богословског факултета презвитеру др Владану Перишићу 21. јануара 2004. године уручио лично Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Алексеј II, на величанственој свечаности у сали при цркви Христа Спаса у Москви, пред око 4 000 званица. Поред Богословског факултета из Београда, ову престижну награду за 2003. године добили су и Његова Светост Патријарх александријски Петар VII и председник Грчке Димитрис Стефанопулос.