Недеља Православља у Требињу


У Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу, свечано је прослављена Недјеља Православља. Свету Архијерејску Литургију служио је преосвећени епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије уз саслужење Епископа Атанасија, те свештенства и ђаконства Саборног храма. Послије читања Светог Јевађеља, Епископ Атанасије пастирском бесједом обратио се вјерном народу.

Недеља Православља у Крагујевцу

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован и братство Саборног храма, у Недељу Православља 13. марта 2011. године организовали су Велику Литију у част победе коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова.

Теодорова субота у цркви Светог Луке на Кошутњаку

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је на Теодорову суботу Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Луке на Кошутњаку.

Митрополит Иларион (Алфејев) се сусрео са потпредседником САД Џозефом Бајденом у Москви

Његово Високопреосвешетнство Митрополит волоколамски Г. Иларион посетио је 10. марта 2011. године резиденцију амбасадора Сједињених Америчких Држава у Москви и том приликом се сусрео са г. Џозефом Бајденом, потпредседником САД који борави у радној посети Руској Федерацији. Митрополит Иларион је дошао на овај састанак у пратњи Архимандрита Закхеја, представника Православне Цркве у Америци при Московској Патријаршији.

Седми васељенски сабор о иконама

Седми Васељенски Сабор сазвао је цар Константин VI и мајка му царица Ирина. Сабор је одржан у Никеји (где и Први Васељенски Сабор 325), у Витинији, у Малој Азији а против иконобораца. Председавајући сабора је био цариградски патријарх Тарасије. Цар и царица нису лично били присутни на свим саборским седницама, већ на крају су били на последњој седници и потписали су све саборске одлуке. Сабор је одржан у митрополијском храму Свете Софије у Никеји од 24. септембра до 23. октобра 787. године.

Свете иконе (слике) биле су у Цркви одувек поштоване, али Црква све до овог времена није била (јер то није било до тада ни потребно) званично дефинисала и формулисала изричито учење о томе. Почев од 726. до 843. године било је у Цркви, особито на Истоку много оних који су, нажалост, оспоравали значај и употребу икона у Цркви. Особито су се у томе истицали неки византијски цареви (цар Лав III Исавријанац (717-741), Константин V Копроним (741-775), Лав V Јерменин и други) као и поједини епископи (Константин Николијски у Фригији, Тома Клавдиопољски, Теодосије Ефески).

Сусрет Патријарха српског и амбасадора Португала

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј примио је јуче у Српској Патријаршији у Београду Његову Екселенцију Луиша дел Алмеиду Сампаиа, амбасадора Португала у Србији.