Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића

Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића
Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића
Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића
Десетогодишњица обнове Манастира Житомислића

Поводом десетогодишњице од обнове манастира Житомислића, у Недјељу Раслабљеног, у Благовјештенском храму овог манастира свету Литургију служили су Преосвећена господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, са бројним свештенством и вјерним народом.

Током евхаристијског сабрања крштен је Вук Главаш, присајединивши се Тијелу Христовом. Након свете Литургије приређена је свечана академија и ручак за све присутне. Манастир Житомислић у данашњем облику саграђен 1566. године, у исто вријеме када и Стари мост у Мостару, а постоје докази да је саграђен и раније. Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005. године, када га је освештао Патријарх српски Павле.

На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи

На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи
На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи
На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи
На празник Праведне Матроне Московске митрополит Порфирије и владика Јефрем служили у манастиру Крупи

На позив Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије посјетио је Епархију бањалучку. 

У суботу, 2. маја 2015. године, митрополит Порфирије је началствовао светом архијерејском Литургијом у манастиру Светог пророка Илије у Крупи на Врбасу. Високопреосвећеном Митрополиту је саслуживао Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем са свештеницима и свештеномонасима епархијâ: бањалучке, бихаћко-петровачке, загребачко-љубљанске, зворничко-тузланске и осјечкопољске и барањске. Повод за ово евхраистијско славље био је помен Свете праведне Матроне Московске, чији дио моштију чува братство свештеног манастира Крупа на Врбасу.

Сећање на великог проповедника двадесетог века

Сећање на великог проповедника двадесетог века
Сећање на великог проповедника двадесетог века
Сећање на великог проповедника двадесетог века
Сећање на великог проповедника двадесетог века

Манастир Соко прославио славу, свог заштитника Светог Владику Николаја Српског

„Вечност би ми била кратка да се науживам красота Твојих“, писао је Свети владика Николај, а његових речи сећамо се на празничном бденију уочи прослављања овог великог светитеља у једном од најмлађих манастира Епархије шабачке, иначе задужбини Епископа шабачког Лаврентија роду српском.

Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру

Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру
Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру
Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру
Храмовна слава у манастиру Космач на Скадарском језеру

Митрополит Амфилохије о границама Цркве у Црној Гори и девастацији културног блага

Светом архијерејском Литургијом, славском литијом и благосиљањем славског колача у манастиру Светог великомученика Георгија на острвцету Космач на Скадарском језеру 3. маја 2015. године прослављена је храмовска слава ове древне светиње. Началствовао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

Слава Епархије средњоевропске

Слава Епархије средњоевропске
Слава Епархије средњоевропске
Слава Епархије средњоевропске
Слава Епархије средњоевропске

Епархија средњоевропска, на челу са епископом Сергијем, заједно са свештенством, свештеномонаштвом и многобројним верним народом прославила је, по први пут, 2. маја 2015. године свога заштитника и славу - Светог Николаја Жичког и Охридског.

О смислу и важности прве епархијске славе присутни народ је поучио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј рекавши да дубоко укорењена традиција нашег народа - по којој смо јединствени у свету - прослављања светитеља заштитника са породице је пренесена на све свере нашег живота. Тако и Епархија, која представља административну јединицу живе Цркве испуњене благодаћу кроз заједницу свештенства и народа, која своје постојање заснива на добру, духовности и заједници са осталим Епархијама, може и треба да има славу и свог заштитника.