Патријарх московски и целе Русије г. Алексеј II о терористичком нападу у Московском метроу

Његова Светост Патијарх московски и све Русије Г. Алексеј II поводом најновијег терористичког напада у московској подземној железници поручио је руском народу да га је јако потресла вест о трагедији у руској престоници. У Патријарховој поруци, између осталог, се истиче: “ Десетине недужних Руса је настрадало и тешко је рањено. Поново су терористи покушали да у народ унесу страх и наметну међуверско и међунационално неразумевање. Ово је још један доказ да је ово злодело фанатика који не верују у Бога, јер ни једна религија на свету не подстиче убијање недужних људи. Као руски патријарх апелујем на све органе власти у држави и престоници да спрече оваква и слична настојања терориста да лече своје болесне умове, и да дају све од себе да се овако нешто више не понови. Нека Господ прими све недужно погинуле и дa нам снагу да победимо зло и очистимо Отаџбину од напасти терора. “, каже се у поруци Његове Светости Патријарха московског и све Русије Г. Алексеја II.

Обраћање Патријарха српског г. Павла Генералном секретару Уједињених нација и његовим представницима у Босни и Херцеговини

Његова Светост Партијарх српски Г. Павле, упутио је данас писмо господи: Кофију Анану Генералном секретару Уједињених Нација, лорду Педију Ешдауну Високом представнику Уједињених Нација за Босну и Херцеговину и генералу Вирџилу Л. Пакету команданту СФОР-а у Босни и Херцеговини у коме са дубоким жаљењем констатује збуњујуће догађаје који су се десили у време божићних празника 9. и 10. јануара 2004. године на Палама.

Тада су војници СФОР-а са образложењем да врше акцију хватања лица осумљичених за ратне злочине и њихових саучесника , у ноћи између 10. и 11. извршили претрес тамошње цркве, као и станове свештаника на Палама, приликом чега је узнемирено не само свештенство Српске Православне Цркве него и недужни народ који живи на Палама. У писму Патријарха Павла између осталог се наглашава:

Саопштење за јавност Православне Епархије бачке поводом Туријске кобасицијаде

Поводом најаве Одбора за организацију туријске Кобасицијаде да ће се овогодишња Кобасицијада одржати у Турији од 27. до 29. фебруара 2004. године, односно у току прве или Чисте недеље Часног и Великог поста, православна Епархија бачка изражава своје енергично противљење овој манифестацији у најављено време. Ако се одржи у току поста, она ће представљати грубо кршење канонских начела, црквене дисциплине и поретка, а особито саборских и светоотачких одредби које се односе на светињу најважнијег и најстрожег поста у Православној Цркви Христовој, на саблазан и духовну штету њених верника, у Турији и свугде другде.

Овом приликом позивамо све вернике наше Цркве да устану у одбрану светиње поста и да заштите веру и традицију наших часних предака.

Апел Његове Светости Патријарха српског Хавијеру Солани и Харију Холкерију

Поводом сазнања о покушају појединих привремених органа Косова и Метохије (Универзитет у Приштини, Министарства за образовање, науку и технологију), да од Скупштине општине Приштина издејствују одлуку о одузимању права Српској Православној Цркви на коришћење грађевинског земљишта на коме се налази Православни храм Христа Спаса у изградњи, као и катастарско место предвиђено за Културни центар “Свети Сава”, Његова Светост Патријарх српски г. Павле обратио се писмом господи Хавијеру Солани, Високом представнку Европске Уније за спољну политику и безбедност и господину Харију Холкерију, Специјалном представнику генералног секретара Уједињених Нација за Косово и Метохију, у коме између осталог стоји:

Поштовање канонa и традиције – на делу, а не на речима

Целовит текст одговора Његовог Високопреосвештенства Митрополита велеско-повардарског Г. Јована, који је – у нешто скраћеној верзији – објављен у дневном листу “Политика” од 17. фебруара 2004. године, на страни А6.

„Српско-македонски црквени заплет” – из македонског црквеног, а не расколничког угла

Одговор на интервју са г. Стефаном, архиепископом који пребива у расколу

Немамо ништа против тога што се архиепископу расколничке организације која себе назива Македонском Православном Црквом, г. Стефану, уступа толико простора у Политици и у другим средствима информисања Србије и Црне Горе. Јер, по томе колико се развија дијалог у медијима, вреднује се на којем је степену демократија у некој земљи. Али тешко нам је и болно да се суочимо са медијском реалношћу „код куће”: у медијима Републике Македоније не постоји ни д од демократије када се ради о приказивању природе црквене кризе и црквеног спора између Српске Православне Цркве и расколничке МПЦ, а још више између ове последње и законите, канонске и признате Православне Цркве у Македонији, Охридске Архиепископије. Македонски медији су се, највећим делом, затворили за истину Цркве: нити имају потребу да истражују нити да саслушају онога ко мисли другачије од расколничких епископа, а поготову никако неће да уступе простор нашој писаној или изговореној речи.

Патријарх Павле примио супруге председника Словачке и Државне заједнице Србија и Црна Гора

Његова Светост Патријарх српски Господин Павле примио је данас у Патријаршијском двору у Београду госпођу Ирену Шустер, супругу председника Словачке и госпођу Ђорђину Маровић, супругу председника Државне заједнице Србија и Црна Гора.

Патријарх српски је пожелео добродошлицу високим гошћама, како у своје лично име, тако и у име Српске Цркве и српског православног народа, захваливши им на добрим жељама и овом приликом поклонио пригодан дар - Свето Писмо Новог Завета са посветом.

Синоћ у Матици српској

Поводом 178. годишњице Матице српске и 100 годишњице смрти нашег великог песника Јована Јовановића Змаја, синоћ, 16. фебруара 2004. године, у Новом Саду одржана је свечана седница. Председник Матице српске проф. др Божидар Ковачек је, у уводној речи, подсетио на најзначајнији јубилеј ове године - 200 годишњицу Првог српског устанка.

На свечаности, којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј уручена је Змајева награда Матице српске Злати Коцић за књигу песама „Лазареве летве” (Гутенбергова галаксија, Београд, 2003), коју је ауторка посветила свом духовном оцу, блаженопочившем протојереју Душану Стаматовићу, пароху београдском.