Др Зоран Крстић: Црква у друштву

Из штампе je изашла књига „Црква у друштву - у прошлости и садашњости“ аутора др Зорана Крстића. У наставку доносимо предговор аутора:

Широм хришћанског света 2013. година је била посвећена прослави 17 векова од Миланског едикта. Писало се и говорило о разлозима, значају и последицама за историју Европе, па и шире, толико важног „Константиновог обрта“. „Тада је почео да се обликује један нови свет, свет који је све више почињао да личи на свет у којем данас живимо“ (Р. Радић). Тај свет чији су се обриси помаљали давне 314. године је још увек наш свет. То је почетак наше културе (у социолошком смислу) у којој од онда, па до дана данашњег, живимо и која нам омогућује да формирамо специфично, наше разумевање сопствене личности, а затим и разумевање другога, разумевање живота, Бога, Његове творевине као и друштва и историје. Један од основних стубова тог нашег света, али не и једини, је јудео-хришћанско предање. Међутим, тај исти наш свет је током 17 векова доживео толико много трансформација, разноврсних, па чак и суштинских промена да се многи с правом питају да ли уопште можемо да говоримо о једној култури или је, напротив, свака потоња епоха настајала као негација претходне. Ово се питање нарочито оштро поставља у односима између традиционалног, предмодерног друштва и модерности, односно постмодерности како се карактерише савремени историјски тренутак. У неким другим хуманистичким наукама било би парадоксално и само помињање предмодерног друштва, сем као историјске чињенице, али за теологију и пре свега, практично богословље, то није случај.

Смотра црквеног беседништва у Поповићу

Смотра црквеног беседништва у Поповићу
Смотра црквеног беседништва у Поповићу
Смотра црквеног беседништва у Поповићу
Смотра црквеног беседништва у Поповићу

Са благословом Епископа шумадијског г. Јована, под покровитељством Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, а у реализацији Црквене општине Поповић, 28. септембра 2014. године одржана је пета Смотра црквеног беседништва у Поповићу.

“Срби светитељи” - по избору, била је овогодишња тема беседништва. Узвишеним речима, испуњеним Христовом љубављу и науком, срца слушалаца радовали су беседници: Никола Милошевић - ђакон у Епархији шабачкој, Горан Аврамовић - вероучитељ у Епархији шумадијској, Велибор Мартиновић - вероучитељ у Епархији захумско-херцеговачкој, и Жељко Петровић - студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Састанак свештенства Митрополије загребачко-љубљанске

Свештенство и свештеномонаштво Митрополије загребачко-љубљанске сабрало се у четвртак, 2. октобар 2014. године, око свога архипастира Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија.

Братски састанак свештенства Митрополије загребачко-љубљанске је одржан у Загребу, у Духовном центру Митрополије, уз манастир Свете Петке. У уводном делу беседе, митрополит Порфирије братству је представио низ активности које је предузимао у протеклом периоду од устоличења у свештени трон Митрополита загребачко-љубљанских. Митрополит је изнео утиске које је током овог периода стекао као и предстојеће планове.

Предраг Петровић: Богословље божанских имена

Протођакон Предраг Петровић: Богословље божанских имена.  Есхатолошко- историјски приступи божанском откривењу, богоименовању и богопознању

Не узимај име Господа Бога твога узалуд, јер неће очистити Господ Бог твој онога који узима име његово узалуд. (Из. 20, 7)

Када говоримо о богоименовањима у светоотачким списима, најпре полазимо од „Тајне Христове“ која именована као „Тајна“ неизбежно покреће теме везане за конкретан начин постојања. У богословским пројекцијама апостола Павла, Дионисија Ареопагита и Максима Исповедника Тајна Христова као начин постојања подразумева еклисиолошке хоризонте постојања, на тај начин што они за православни хришћански свет представљају богочовечанске, односно богоустановљене есхатолошко-историјске начине постојања откривене у Личности Оваплоћеног Сина Божијег, мимо којих богопознање није могуће. У том смислу било какви људски напори ка богопознању морају најпре проћи кроз богослужбени символизам Тајне Христове како би се не само привремено историјски показали него и опстали у Тајни Христовој, односно били одржани за Будући Век. Иако и Дионисије Ареопагит и Максим Исповедник у својим списима нуде управо овакав, дијалектички однос између богоименовања и богопознања, ипак се Дионисије експлицитније бави овим темама. Истовремено морамо имати у виду неоспорну чињеницу по којој мимо богословља Максима Исповедника не можемо лако откључати многодимензионалне свештене исказе у начину изражавања Дионисија Ареопагита. Богословска проблематика богоименовања, исказана или пак протумачена многим комплексним начинима у њиховим списима, односи се на свезу божанских и космолошких, односно есхатолошко-историјских димензија постојања човека и света. Створени свет сам по себи није и коначни циљ нашег живота, због тога што божанско уређење света има свој основ у будућим начинима постојања који се огледају у нарочитој заједници људи са Богом.

Епископ Милутин посетио Обреновaц

Епископ Милутин посетио Обреновaц
Епископ Милутин посетио Обреновaц
Епископ Милутин посетио Обреновaц
Епископ Милутин посетио Обреновaц

Непрестано бринући о повереном народу, Епископ ваљевски г. Милутин, посетио је у среду, 1. октобра 2014. године, град Обреновац и овом приликом обишао цркву, Геронтолошки центар, Предшколску установу Перка Вићентијевић и Дом здравља.

Епископ се најпре састао са обреновачким свештенослужитељима и сагледао последице штете које је мајска поплава изазвала у овој црквеној јединици.