Освештани темељи парохијског дома у Александровцу, Епархија браничевска

Данас, када Српске Православна Црква слави Светог Милутина, а по изузетно лепом времену за ово доба године, Епископ браничевски Г. Игнатије је са свештенством Епархије браничевске, освештао темеље парохијског дома у Александровцу. Отац Бобан Ристић, парох александровачки је био љубазан домаћин, па је приредио заједнички ручак за све присутне мештане, а било је гостију из Београда и Сремске Митровице.

Саопштење за јавност – 12. новембар 2009.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је 12. новембра 2009. године примио у радну посету г. Вука Јеремића, министра спољних послова Србије, у чијој пратњи су били г. Млађан Ђорђевић, саветник Председника Србије и г. Дамјан Крњевић, саветник министра спољних послова.

Министар Јеремић је затражио и добио благослов Светог Синода уочи предстојеће посете Председника Србије, г. Бориса Тадића, и чланова Владе Србије Италији и Ватикану. Тим поводом анализиран је и позитивно оцењен квалитет односâ између Цркве и државе, и међусобни однос Цркава и верских заједница у Србији.

Из Канцеларије Светог Синода

Доставља: Епископ бачки др Иринеј

Вандалски напад у Јегри, Епархија будимска

У ноћи између 11. и 12. новембра 2009. године непознате особе су провалиле у катедралну цркву Преноса моштију Светог оца Николаја, у Јегри, Мађарска, и украли сакрално благо непроцењиве вредности. Ово је само један у серији пљачкашких напада на храмове и имовину Српске Православне Цркве у Мађарској, на које држава нема слуха. Уједно, Република Мађарска није подржала отварање духовне ризнице Српске Православне Цркве за који је Епархија будимска поднела надлежним владима, а који би био опремљен савременим сигурносним системом и који би био добро физички чуван. До сада преступници и покрадени предмети из свих ранијих пљачки никада нису пронађени.

• Списак предмета отуђених из српске цркве у Јегри - 12. новембар 2009. 

Извор: Епархија будимска

Дијалог Православне Цркве и Јудаизма

У Атини се данас завршавају тродневне академске консултације представника Православне Цркве и Јудаизма. Скуп је организован на иницијативу Васељенске Патријаршије, и уз свесрдну помоћ Јеладске Цркве и државе, у Атини од 10. до 12. новембра, под називом «Свет у кризи: етички изазови и верске перспективе», и у сарадњи Канцеларије Православне Цркве Васељенске Патријаршије при ЕУ и Међународног јеврејског Комитета за међурелигијске консултације.

Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему Христос и Црква одржано у Парохијском Дому Црквене Општине Гацко, 1. новембра 2009. године, преносимо са интернет презентације радија Светигоре.

- Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Свети краљеви Милутин и Драгутин (у монаштву Теоктист) и мати им краљица Јелена

Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља".

Радосно пењање на Голготу Варнаве Хвостанског

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече.