Вандалски напад у Јегри, Епархија будимска

У ноћи између 11. и 12. новембра 2009. године непознате особе су провалиле у катедралну цркву Преноса моштију Светог оца Николаја, у Јегри, Мађарска, и украли сакрално благо непроцењиве вредности. Ово је само један у серији пљачкашких напада на храмове и имовину Српске Православне Цркве у Мађарској, на које држава нема слуха. Уједно, Република Мађарска није подржала отварање духовне ризнице Српске Православне Цркве за који је Епархија будимска поднела надлежним владима, а који би био опремљен савременим сигурносним системом и који би био добро физички чуван. До сада преступници и покрадени предмети из свих ранијих пљачки никада нису пронађени.

Извор: Епархија будимска

Дијалог Православне Цркве и Јудаизма

У Атини се данас завршавају тродневне академске консултације представника Православне Цркве и Јудаизма. Скуп је организован на иницијативу Васељенске Патријаршије, и уз свесрдну помоћ Јеладске Цркве и државе, у Атини од 10. до 12. новембра, под називом «Свет у кризи: етички изазови и верске перспективе», и у сарадњи Канцеларије Православне Цркве Васељенске Патријаршије при ЕУ и Међународног јеврејског Комитета за међурелигијске консултације.

Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Предавање Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија (Јевтића) на тему Христос и Црква одржано у Парохијском Дому Црквене Општине Гацко, 1. новембра 2009. године, преносимо са интернет презентације радија Светигоре.

- Владикa Атанасијe Јевтић: Христос и Црква

Свети краљеви Милутин и Драгутин (у монаштву Теоктист) и мати им краљица Јелена

Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља".

Радосно пењање на Голготу Варнаве Хвостанског

Крајем октобра 2009. године у издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске "Светигора" са Цетиња  и Института за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду у објављена је књига "Радосно пењање на Голготу". Ова књигa је у ствари Зборник списа и сведочанстава о свештеноисповеднику Варнави Настићу (1914-1964), Eпископу хвостанском, новопросијавшем светитељу Православне Цркве.

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече.

Угледни руски богослови у посети Српској Цркви

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије примио је јуче у двору Архиепископије београдско-карловачке двојицу угледних богослова Московске Патријаршије -  Јурија Максимова, професора Мисионарског богословља на Московској духовној академији, и јереја Данила Сисојева, директора православне Мисионарске школе у Москви.

Календар за 2010. годину - издавачка установа Епархије бачке "Беседа"

Беседа, издавачка установа православне Епархије бачке, објавила је календар за предстојеће 2010. Лето Господње. Календар садржи репродукције дванаест икона иконописне радионице Света царица Теодора Заштитница икона. Приход од овог календара намењен је изградњи манастира Васкрсења Христова у Каћу.

Презентација календара