Поздравна реч Владике Иринеја на отварању научног скупа о делу Петра II Петровића

Његово Преосвешетнство Епископ бачки Г. Иринеј одржао је данас поздравну беседу на отварању научног скупа: Дело Петра II Петровића Његоша, у Новом Саду, у Матици српској. Научни скуп траје 20. и 21. марта 2009. године. Беседу Преосвећеног Владике Иринеја доносимо у целини:

Уважени господине Председниче Матице српске, уважени господине Министре верâ у Влади Републике Србије, поштовани чланови, сарадници и пријатељи Његошевог одбора Матице српске, цењени учесници овога научнога скупа о Његошу и њему у част и спомен, госпође и господо, браћо и сестре,

Имам пријатну обавезу и посебну част да вас све поздравим, са осећањем искреног поштовања и хришћанске љубави, и да молитвено зажелим благослов Божји и успешан рад Његошевом одбору Матице српске и, особито, овом часном сабрању, првом у низу планираних редовних научних скупова посвећених највећем српском песнику.

Округли сто „Изазови развоја е-демократије“

У новинском центру Танјуга 19. марта 2009. године одржана је презентација такозваног WEB-DEP пројекта за новинаре, министарства и чланове Савета Европе, у који су укључене националне медијске информативне агенције са Балкана, затим Athens Technology Center, International Teledemocracy Centre - Napier универзитета из Единбурга, као и National Technical University of Athens из Грчке. На округлом столу су тим поводом говорили: Небојша Васиљевић, заменик министра за телекомуникације и информационо друштво, Живко Георгиевски, главни и одговорни уредник Македонске информативне агенције и ђакон мр Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке.

Црква и секуларна држава

Недавнo оглашавање у јавности Светог архијерејског синода СПЦ у вези са Предлогом статута АП Војводине, а потом и реакцијаповодом Предлога закона о забрани дискриминације у једном делу јавности покренули су бурне реакције. Нешто слично се десило и пре неколико година када је СПЦ индуковала јавну дебату о електронској приватности и прва затражила доношење новог Закона о заштити података о личности. У сва три случаја интелектуални и медијски кругови ненаклоњени Цркви нису толико критиковали њену аргументацију, колико чињеницу да је она уопште реаговала. „Црква нема права да се меша у политику", „То нису питања којима СПЦ треба да се бави", „Зауставимо клерикализацију Србије"... само су најчешће пароле дела јавности који сматра да је секуларизам доведен у питање друштвеним иницијативама Цркве. Колико је овакво тумачење секуларног устројства државе аутентично?

Председник Републике Хрватске С. Месић посетио манастир Крупу

У среду 18. марта 2009. године, у послеподневним часовима, председник Републике Хрватске г. Стјепан Месић са својим сарадницима посетио је манастир Крупу. Председника републике у Крупи су дочекали Епископ далматински Г. Фотије и Гаврило Стевановић, игуман манастира Крупе, као и градоначелник града Обровца др Анте Жупан и представници локалне самоуправе општине Обровац.

Приликом ове посете председник Месић је прво обишао манастирску цркву, а затим и ризницу манастира Крупе. После тога у манастиру је припремљен ручак за све званичне госте.

У манастиру Лелићу сећање на Светог Владику Николаја и на Епископа Јована (Велимировића)

Дана 18. марта 2009. године, у манастиру Лелић, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, служио је Свету Архијерејску Литургију поводом 53 године од упокојења Светог Владике Николаја Српског. Том приликом служен је и помен блаженопочившем Епископу шабачко-ваљевском Јовану(Велимировићу), поводом 20 година од упокојења.

Сусрет чланова Светог Архијерејског Синода СПЦ са министрима у Влади Републике Србије на годишњицу мартовског погрома на КиМ

Чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве састали су се данас са министром спољних послова Републике Србије г. Вуком Јеремићем, министром за културу и информисање г. Небојшом Брадићем, министром за Косово и Метохију г. Гораном Богдановићем, сарадницима и Млађаном Ђорђевићем, саветником председника Републике Србије по питању Косова и Метохије.

Саопштење за јавност поводом погрома на Косову и Метохији 17. марта 2004. године и десетогодишњице бомбардовања НАТО пакта

Овог 17. марта се навршава пет година од погрома извршеног над српским православним живљем и православним светињама на Косову и Метохији. Тим погромом од стране албанских терориста прогнано је нових преко четири хиљаде Срба са њихових вековних огњишта, уништено стотине домова, срушено нових преко тридесет цркава, пале нове невине жртве. Све се то догодило уз присуство међународних цивилних и војних снага, УМНИК-а и КФОР-а. До данас нико није одговарао за то насиље и јавни злочин. А све је то уствари наставак бомбардовања НАТО пакта и незапамћеног прогона, насиља, убистава и рушења стотина светиња 1999. године на Косову и Метохији. Од прогнаних и избеглих занемарљив је број оних који су у току последњих десет година могли да се врате својим спаљеним домовима и имањима; огромна већина срушених храмова и манастира остаје у рушевинама или нестаје сваки траг њиховог постојања.