У Липљану прослављен празник Ваведења Пресвете Богородице

На празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2021. године, Преовећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је свету  архијерејску Литургију у Липљану.

Саслуживали су свештеници намесништва приштевског. Нагласивши значај празника и улогу Пресвете Богородице у домостроју спасења, владика Теодосије је истакао: -Пресвета Богородица је наш узор. Она је целу себе предала служби Господу да би је Господ удостојио да преко Ње дође Спаситељ света. Ваведење Пресвете Богородице је један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у Храм Божји у Јерусалиму и потпуно се заветовала Богу да би по Божјем предвечном промислу постала Она која је као Девица родила самог Спаситеља Христа, оваплоћеног Бога Логоса.

Слава манастира Пакре у Славонији

Слава манастира Пакре, празник Ваведења Пресвете Богородице, прослављена је 4. децембра 2021. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, јереј Благоје Ђукић и протођакон Милан Томашевић у молитвеном присуству верног народа, свештенства и монаштва Епископије славонске.

Митрополит Јоаникије: Коме сметају речи Патријарха, нека се забрине за здравље

-Наш Патријарх је нападнут због изјаве поводом почетка Божићног поста где је позвао свој народ да се не туче по улицама. Шта ће друго да каже српски патријарх кад види своју духовну децу да се туку песницама, моткама и каменицама и једни другима разбијају главе, него да са очинским болом у души позове све који то чине да се не бију него да чувају једни друге. Није ми јасно коме сметају благе речи Његове Светости: Свако је свакоме потребан, не можемо једни без других, а онда позива на мир и двоједну љубав према Богу и према ближњем, што значи (на љубав) према сваком човеку. Ако некоме сметају овде наведене Патријархове јеванђелске и очинске речи, онда тај треба да се забрине за своје духовно стање и здравље.

Овим речима Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, за Новости, коментарише увреде на рачун првојерарха Српске Православне Цркве, које су у јавности и на друштвеним мрежама износиле поједине присталице протеста у Србији.

Епископ Сергије: Слово о васкрсењу манастира Рмањ

Тамо гдје се Унац неповратно сједињује са плаветном Уном, гдје се мученичка Земља грли са Небом Светих, гдје у самотној тишини још увијек одјекују манастирска звона, стоји древни Рмањ, да својом скромношћу посвједочи некадашњу славу коју је стицао молитвом и подвигом, али и оданошћу његових монаха чије нам свете мошти ових дана израњају на видјело – да нас оснаже, окријепе и благослове.

Дуго је ова крајишка светиња била неправедно запостављана од свега и свих, али људски заборав надвладан је небеским благословима овдашњих митрополита, игумана и монаха, чији су незнани гробови разасути, као звијезде на небу, у храму и порти Светониколајевског манастира, чијој великој обнови свједочимо љубављу и вјером, али и трудом да опет засија ова тврђава вјере која је нашим прецима била духовни светионик онда када слободе није било на видјелу, када је мир био оно за чим се чезнуло и кад је вјера била све што се могло понијети у избјеглички збјег.

Протојереј Слободан Лукић: Дом Очев

Црква је дјело Христовог искупитељског подвига и слика Његовог боравка у свијету у „све дане до свршетка вијека“ (Мт. 28,20).

У Цркви се, као у „дому Очевом“ испуњава и продужава тајна спасења и благодатног обожења људи и цијеле творевине. Сваки вјерујући члан Цркве, кроз мистиријско-подвижнички живот учествује у „великој тајни побожности“ и предокуша живот будућег Царства. Сваки лични подвиг и жртва добијају свој смисао и пуноћу у саборној Литургији Цркве у којој се вјерујући на благодатни начин освећује и исцјељује.

Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.