Митрополит Амфилохије: Атеисти хоће да отму цркве и поклоне их секти

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у интервјуу за ТВ Нови рекао је да ће се Тројичиндански сабор одржати како би исцелио отимачину и располућеност друштва.

Он је додао да је запањен изјавама председника Мила Ђукановића. Митрополит Амфилохије сматра да црногорска власт покушава да убије појам љубави на Тројичиндански празник. -Тај сабор и постоји да све подсјети како отимање није добро и да ту нема разума. Он није ништа друго него манифестација призивања љубави према Богу и подстицај за нас који смо на земљи, на љубав на исцељење од мржње, на исцјељење од безбожништва, рекао је Владика.

Владика Јоаникије: Предлог закона преседан који би слиједиле приштинске власти

-Лицемјерно је говорити да држава Предлогом закона о слободи вјероисповијести жели обезбиједити слободу исте, јер овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве, рекао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

-Овај закон предвиђа пљачку и прогон Цркве која овдје вјековима дјелује и ствара, која је родила државу Црну Гору. Ово је нови у низу досадашњих удара на православље. И још гори од претходних, каже епископ Јоаникије и истиче да је намера црногорски власти да се направи преседан који би потом следиле власти у Приштини.

Навечерје епархијске славе у Врању

Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски рођен је на Благовести 1894. године, од оца Спиридона и мајке Анастасије, добивши име Благоје, а представио се у Господу, такође на Благовести 1979. године.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2. маја 2010. године прибројан је Диптиху Светих, а за дан његовог празновања и спомена одређен је 14. јун. У његову част, у родном Врању подигнут је Свеправославни центар, у оквиру кога се налази прва црква посвећена њему и његова родна кућа. Цркву је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј 18. октобра 2010. године. Део моштију Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског пренете су из манастира Ћелија код Ваљева 1. јуна 2019. године у Саборни храм Свете Тројице у Врању.

Поштанска марка поводом јубилеја Српске Цркве

Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве.

Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа.

Вучић: Угрожавање имовине Српске Православне Цркве би покварило односе са Црном Гором

-Свако угрожавање имовине српске цркве у Црној Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље, каже председник Србије Александар Вучић. Вучић је рекао да ће замолити власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен.

Александар Вучић је тако одговорио на питање шта мисли о предлогу Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

Патријарх примио официре Министарства одбране

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 12. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду официре који ће у наредном периоду преузети дужност изасланика Министарства одбране Републике Србије у иностранству.

Слава Војномедицинске академије

Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, 11. јуна 2019. године прослављена је слава Војномедицинске академије - Свети Лука, Архиепископ симферопољски и кримски.

Молитвено учешће у светој Литургији, ломљењу славског колача и свечаној трпези узели су високи представници Министарства одбране и државног врха, као и многобројни верни народ. Домаћин славе и ове године је био начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, који је заједно са ктитором параклиса, министром др Ненадом Поповићем, подигао славски колач. Његово Преосвештенство Епископ г. Стефан обратио се топлом очинском беседом и пренео благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.