Саопштења

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - октобар 2006.

У Патријаршијском двору у Београду, у манастиру Жичи и у граду Нишу, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 4. до 8. октобра 2006. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, друго по реду у току ове године. У раду Сабора учествовала је већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Од архијереја са традиционалног канонског подручја Српске Православне Цркве одсуствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, који је, нажалост, као што је нашој јавности већ познато, заточен у скопском затвору Идризово, а одсуствовали су, из оправданих разлога, и неки од архијереји из САД.

После заседања у Патријаршији у Београду, од 4. до 6. октобра, Сабор је свој рад крунисао служењем свечане саборне Свете Архијерејске Литургије 7. октобра у манастиру Жичи, нашој изузетној светињи, седишту првог аутокефалног српског Архиепископа, Светога Саве, и месту крунисања српских владара кроз векове, а повод за ову ретку духовну свечаност био је почетак обележавања осамстогодишњице манастира Жиче.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2006. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 15. до 27. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

На почетку рада Сабор је узнео благодарност Господу и изразио радост свих својих чланова због успешног опоравка Његове Светости Патријарха по његовом изласку са Војно-медицинске академије, где се налазио на лечењу.

Сабор уједно изражава радост због успешног настављања радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, похваљује задужбинарску ревност досадашњих добротвора и приложника и позива вернике Српске Православне Цркве да и надаље, са љубављу и пожртвованошћу, својим прилозима граде овај Храм који све нас гради.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2005. године

У обновљеном манастиру Житомислићу у Херцеговини и у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, одржано је, од 15. до 26. маја 2005. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Ово редовно заседање Светог Архијерејског Сабора започето је 15. маја у манастиру Житомислићу (Епархија захумско-херцеговачка), до темеља разореном током ратног сукоба у последњој деценији 20. века, а сада потпуно обновљеном. Тога, првога дана рада Сабора Његова Светост Патријарх српски Господин Павле служио је, уз саслужење присутних архијереја, саборну свету архијерејску Литургију, на којој је извршено свечано освећење ове обновљене древне православне светиње у долини Неретве, као и свечано проглашење (канонизација) новопрослављених светих свештеномученика, свештеномонаха Михаила, Нестора, Серафима и Јована; свештеника Момчила, Доброслава, Милана, Јована, Божидара, Богдана, Трифуна, Велимира, Божидара, Марка, Димитрија, Будимира, Реље, Лазара, Сава, Сава, Милорада, Ратомира, Михаила, Душана, Добросава, Андрије и Слободана, пострадалих за православну веру у време другог светског рата, и светог исповедника Варнаве, епископа хвостанскога. Њихова имена су унета у диптихе светих Православне Цркве, на славу Имена Божјег, а на радост пуноће Цркве Православне.

Његова Светост Патријарх српски писмом се обратио званицама међународних институција поводом кршења верских слобода у БЈР Македонији

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, поводом терора над јерархијом, свештенством, монаштвом и вернима аутономне православне Охридске Архиепископије, упутили су писмо господи др. Вилијаму Вендлују, генералном секретару Светске конференције религија и мир, амбасадору Канцеларије за међународне верске слободе у Стејт департменту САД, господину Ђону В. Ханфорду III, извршном директору Комисије САД за међународне верске слободе и Рабину Артуру Шнајеру, председнику Фондације апел савести, у коме између остало стоји:

Писмо Патријарха Павла командату СФОР-а

Писмо Патријарха Павла командату СФОР-а

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле упутио је данас генерал-мајору ВИРЏИЛУ Л. ПИКЕТУ, команданту СФОР-а у Босни и Херцеговини, писмо у којем стоји:

Већ неколико пута смо захтевали од команде СФОР-а, високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, па и генералног секретара Уједињених нација, да се престане са потпуно беспотребним и неумесним узмениравањем православних житеља варошице Пале на Романији и уништавањем њихове имовине, од стране оних војних снага које су у овај део Европе дошле да помогну у очувању мира, успостављању разумевања и толеранције. Последњих пут смо Вам овим поводом писали у фебруару ове године, јер снаге којима командујете су, под пуном ратном опремом, са изговором да траже лица осумњичена за ратне злочине, током Божићних празника упале у цркву и станове православних свештеника на Палама, где су извршили преметачину и преплашили укућане и малолетну децу.

Саопштење за јавност

Поводом напада на архијерејског намесника сарајевског протојереја-ставрофора Јеремију Старовлаха и његову породицу

У недељу пре Христова страдања, док наш народ страда на Косову и Метохији, сведоци смо, у нашој средини, нових злочиначких напада на достојанство нашег народа.

Саопштење Епархије канадске

Најновији талас насиља над српским православним светињама, самом душом српског бића, почео је прије двије недеље са Хиландаром, а наставља се, ево, по ко зна који пут, са Косовом и Метохијом.

Овога пута у питању је страшни погром, са свим особинама већ раније виђаних "коначних рјешења" која су српском народу у његовој историји спремали бездушни крвници. Људи бивају убијани као јагњад, на улицама и по пољима, у зградама, у богомољама, у окружењу оних који траже њихову крв и оних који то брижљиво надгледају. Пале се најстарији српски манастири и цркве, богомоље које су преживјеле толике вијекове и туђинске управе. Намјера је да се уништи све што је српско и да се избрише траг свега што је било српско.