Саопштења

Документ који не води стабилизацији већ дестабилизацији региона

Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због најновијег извештаја Хавијера Солане о доприносу Европске Уније стабилизацији ситуације на Косову и Метохији. Нажалост, овај документ пре води ка дестабилизацији целог региона него његовој стабилизацији и путу ка Европи.

У документу се де факто трасира самосталан пут Косова и Метохије ка Европи, која је по Резолуцији 1244 Савета Безбедности Уједињених Нација, саставни део државне заједнице Србија и Црна Гора. Солана, као и до сада, превиђа суштинске проблеме који не омогућавају стабилизацију ситуације у јужној српској покрајини и даје подршку потпуном преносу свих овлашћења на привремене установе Косова и Метохије, које нису показале ни минимум зрелости и политичке одговорности за изградњу једног мултиетничког и демократског друштва. Према најновијем Соланином извештају широко се отвара пут ка успостављају независних представништава покрајине у институцијама Европске Уније што је до сада било омогућено само независним и међународно признатим државама. Овим се у великој мери прејудицира будући статус Покрајине и угрожава територијални интегритет и суверенитет дражве којој Косово и Метохија по међународном праву припадају.

Осим тога, Солана тврди да је на Косову и Метохији постигнут "напредак који је свуда приметан". Након читавог низа неразрешених злочина, бројних примера дискриминације Срба у свим сферама живота, вандализма над српском културном баштином и безобзирне узурпације српске државне и приватне имовине на Косову и Метохији, заиста је тешко одговорити на какав је напредак господин Солана мислио.

Ова нова стратегија Европске Уније која директно угрожава суверенитет заједнице Србија и Црна Гора тражи хитну и одлучну дипломатску акцију Београда као и одговорну и јасно дефинисану политику према Косову и Метохији од стране нове владе која је у формирању.

Сасвим је извесно да је агресивнија политика ревизије резолуције Савета Безбедности Уједињених Нација 1244 од стране УНМИК-а, Европске Уније и неких западних влада последица досадашње амбивалентне политике Београда коју је одликовао недостатак одговорног државничког односа према својој сувереној територији и становништву које живи под петогодишњом кампањом терора и насиља.

Саопштење за јавност са седнице Косовско-Метохијског одбора Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве

Дан после најновијег убиства двоје Срба на Косову, у петак 7/20. фебруара 2004. у Патријаршији Српској у Београду на свом редовном заседању, састао се Косовско-Метохијски Одбор Светог Архијерејског Сабора СПЦ под председавањем Његове Светости Патријарха Српског.

Убиство Златомира Костића и Миљане Марковић, на излазу из Липљана за Старо Грацко, уочи самог састанка Одбора, потврдило је оно што Српска Црква непрекидно понавља и сведочи свима а стварност та њена упозорења, на жалост, непрекидно потврђује: да је упркос свог труда Међународне заједнице, којег не поричемо, и даље распињање и страдање константа живота Срба од доласка НАТО војске и УН власти на Косово и Метохију. У сенци тог страдања налазе се и малобројна достигнућа те власти као и лични напори неких људи из ње, који покушавају да успоставе поредак и правду а којих на Косову и Метохији једноставно нема. Осим синоћњег убиства у Липљану, понижавање монаха у Светим Архангелима у Призрену (које посљедњих седмица врши немачки КФОР), исељавање и последњих Срба из села Мироча због страха и недостатка воље КФОР-а да их заштити; затим спаљивање звоника цркве у Штимљу, па напад на цркву у Горњој Брњици (пред Божић), такође и даље рушење манастира Зочишта - само су врх леденог брега неправде која боде очи свих правдољубивих људи и вапије ка Небу, а од које неправде читаво Косово и Метохија и сви његови житељи не могу имати мирног сна и живота.

Обраћање Патријарха српског г. Павла Генералном секретару Уједињених нација и његовим представницима у Босни и Херцеговини

Његова Светост Партијарх српски Г. Павле, упутио је данас писмо господи: Кофију Анану Генералном секретару Уједињених Нација, лорду Педију Ешдауну Високом представнику Уједињених Нација за Босну и Херцеговину и генералу Вирџилу Л. Пакету команданту СФОР-а у Босни и Херцеговини у коме са дубоким жаљењем констатује збуњујуће догађаје који су се десили у време божићних празника 9. и 10. јануара 2004. године на Палама.

Тада су војници СФОР-а са образложењем да врше акцију хватања лица осумљичених за ратне злочине и њихових саучесника , у ноћи између 10. и 11. извршили претрес тамошње цркве, као и станове свештаника на Палама, приликом чега је узнемирено не само свештенство Српске Православне Цркве него и недужни народ који живи на Палама. У писму Патријарха Павла између осталог се наглашава:

Апел Његове Светости Патријарха српског Хавијеру Солани и Харију Холкерију

Поводом сазнања о покушају појединих привремених органа Косова и Метохије (Универзитет у Приштини, Министарства за образовање, науку и технологију), да од Скупштине општине Приштина издејствују одлуку о одузимању права Српској Православној Цркви на коришћење грађевинског земљишта на коме се налази Православни храм Христа Спаса у изградњи, као и катастарско место предвиђено за Културни центар “Свети Сава”, Његова Светост Патријарх српски г. Павле обратио се писмом господи Хавијеру Солани, Високом представнку Европске Уније за спољну политику и безбедност и господину Харију Холкерију, Специјалном представнику генералног секретара Уједињених Нација за Косово и Метохију, у коме између осталог стоји:

Поштовање канонa и традиције – на делу, а не на речима

Целовит текст одговора Његовог Високопреосвештенства Митрополита велеско-повардарског Г. Јована, који је – у нешто скраћеној верзији – објављен у дневном листу “Политика” од 17. фебруара 2004. године, на страни А6.

„Српско-македонски црквени заплет” – из македонског црквеног, а не расколничког угла

Одговор на интервју са г. Стефаном, архиепископом који пребива у расколу

Немамо ништа против тога што се архиепископу расколничке организације која себе назива Македонском Православном Црквом, г. Стефану, уступа толико простора у Политици и у другим средствима информисања Србије и Црне Горе. Јер, по томе колико се развија дијалог у медијима, вреднује се на којем је степену демократија у некој земљи. Али тешко нам је и болно да се суочимо са медијском реалношћу „код куће”: у медијима Републике Македоније не постоји ни д од демократије када се ради о приказивању природе црквене кризе и црквеног спора између Српске Православне Цркве и расколничке МПЦ, а још више између ове последње и законите, канонске и признате Православне Цркве у Македонији, Охридске Архиепископије. Македонски медији су се, највећим делом, затворили за истину Цркве: нити имају потребу да истражују нити да саслушају онога ко мисли другачије од расколничких епископа, а поготову никако неће да уступе простор нашој писаној или изговореној речи.

Патријарх није члан Одбора за обележавање 200-годишњице Првог српског устанка при Влади Републике Србије

Дневни лист "Политика", од 28. јануара 2004. године, на стр. А7, у чланку под насловом "Пробе без председника", посвећеном државним припремама за обележавање два века од Карађорђевог устанка (или, како у тексту стоји, два века модерне српске државе), доноси да је – уз Жарка Кораћа, Наташу Мићић, Драгољуба Мићуновића, Јожефа Касу, Чедомира Јовановића, Расима Љајића, Душана Михајловића и друге званичнике – и Његова Светост Патријарх српски Г. Павле члан републичког Одбора за обележавање овог значајног јубилеја.