Саопштења

Епископ бачки Иринеј: Лични став уз „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини”

У више помесних Православних Цркава став Српске Православне Цркве наилази на одобравање и честитање. Ипак, код неких који су нам писали јавља се недоумица да ли то наша Црква прекида општење са Васељенским Патријархом јер је он први саслуживао са Епифанијем, човеком без благодати архијерејства, позивајући се на своја права и привилегије Првога и некако превиђајући – привремено, надам се – реч Христову да је у Цркви први онај ко хоће да свима буде слуга, по угледу на Њега, Првога у апсолутном смислу, али Првога Који није дошао да Му служе него да служи и да живот Свој положи за многе, за све. Неки сајтови, штавише, било из неразумевања било из рђаве намере, тврде, ни мање ни више, него да је наша Црква прекинула општење са Цариградском Црквом у целини. У вези с тим нудим следећа размишљања и објашњења.

Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини

Српска Православна Црква је, прва међу аутокефалним Православним Црквама, званично, на највишем нивоу (Свети Архијерејски Сабор), већ у новембру прошле године реаговала на намеру Његове Светости Цариградског Патријарха да по свом нахођењу и самовласно, као „први без једнаких” (primus sine paribus), а не као „први међу једнакима” (primus inter pares), што је иначе вековно православно еклисиолошко и канонско начело, „решава” и „реши” црквене проблеме на тлу Украјине, и молила ју је да то не чини него да, у братском дијалогу са Руском Православном Црквом и саветујући се са осталим Црквама, стварно помогне да се криза реши. Нажалост, глас Српске Цркве је остао „глас вапијућег у пустињи”: из Цариграда није уследио никакав одговор – само гробно ћутање. Потом се Свети Синод Српске Цркве обратио Цариграду новим апелом да не жури већ да поступа у духу саборности, братске љубави и одговорности не само за Цркву у Украјини него и за јединство Православља као целине. Реакција је била иста – гробно ћутање. Затим је Његова Светост Патријарх српски у Солуну лично, усмено, молио Светејшег Патријарха константинопољског исто то – нажалост, са истим резултатом. Ваља приметити да је Српска Црква о своме ставу и о корацима које предузима сваки пут обавестила све сестринске помесне Цркве.

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Епархија рашко-призренска данас је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа г. Теодосија, објавила саопштење за јавност поводом активности организације „28. јуни“ која се у јавности представља као безмало најактивнија хуманитарна организација за помоћ Србима на Косову и Метохији и активни борац за права Срба на овим просторима.

Саопштење за јавност

Поводом великог интересовања домаћих и регионалних медија за тему објављивања писма Хрватске бискупске конференције Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и за евентуалну реакцију Српске Православне Цркве поводом тога, обавештавамо јавност да ће се Свети Архијерејски Синод у догледно време огласити по овом питању.

Иначе, Свети Архијерејски Синод је наведено писмо добио у форми службеног акта једне званичне институције, у овом случају Хрватске бискупске конференције, који се, у црквеном контексту, па и у културном свету уопште, не може износити у јавност без сагласности адресата. Поред тога, треба имати у виду и чињеницу да се овакви службени дописи припремају месецима унапред и да се исто тако одговор на њих мора припремити пажљиво, уз прикупљање неопходног материјала. Свети Синод је ово писмо добио пред почетак великих празника у нашој Цркви и до сада није било ни могуће ни потребно хитно одговорити на њега.

Саопштење за јавност Епархије зворничко-тузланске

Ми смо православни Срби, а не босански православци

Намјерно или случајно, одлазећи Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине господин Денис Звиздић, честитао је Божић „босанским православцима и свим другим припадницима православне вјероисповијести“. ​ Ову честитку желимо прихватити као добронамјерну, али као одговорни људи морамо водити рачуна о свакој изговореној ријечи. Ово се нарочито односи на нашу Босну и Херцеговину, у којој живе народи разних религија, култура и традиција, а чија прошлост је обремењена бројним неспоразумима. Историја и сјећања нам свједоче о страдањима на овим просторима због негирања идентитета једних или других и због наметања својих идеја другима. Бењамин Калај и његове идеје српски народ асоцирају на патњу, страдање и ропство. Како бисмо избјегли неспоразуме у садашњости и будућности, сматрамо да када се жели некоме искрено честитати празник, у овом случају српском православном народу у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине, то треба урадити без примјесе било какве политике и двосмислености.

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске поводом неистинитих тврдњи министра Мехмеда Зенке

Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је грубо обмануо јавност неистинитом изјавом на ТВ ”Вијести” и то на Бадњи дан (6. јануара) ове године када су се православни хришћани у Црној Гори припремали за прославу Божића. Наиме, министар Зенка је изјавио да СПЦ ”није спремна да сарађује” са Министрством за људска и мањинска права у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Мјесец дана прије тога, у интервјуу агенцији ”Анадолија”, министар Зенка је изјавио да ”једноставно, СПЦ у Црној Гори дјелује како хоће, без икакве контроле” и ”често пута антидржавно” (1. децембар 2018. године). Сличну неистину је поновио и у интервјуу дневном листу ”Дан” 15. јануара 2019. године.

Божићна посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2018. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И Логос постаде тело и настани се међу нама,
и видесмо славу његову, славу као Јединородног од Оца,
пун благодати и истине
(Јн 1, 14).

Речима Логос постаде тело изражава свети апостол, јеванђелист и љубљени ученик Христов Јован велику тајну наше хришћанске побожности. Онај Који „беше у почетку”, тојест од искони, кроз Кога све постаде, и без Кога ништа не постаде што је постало, Онај Који је Живот (Јн 1, 1-3), Логос, Слово, Реч Божја, постаде тело када наступи пуноћа времена (Гал 4, 4), како би свим људима уручио дар усиновљења и све их привео и узвео Свом и нашем Оцу небеском ради спасења и вечног живота (2 Кор 6, 18).