Епархијска саопштења

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

Премијер Ђукановић је још једном, овај пут без очигледног повода, показао своју мржњу и нетрпељивост према најбројнијој Цркви у Црној Гори. Његов интервју за портал Политико је препун неистина и, без икакве сумње, представља говор којим се шири мржња према Српској Православној Цркви, а тиме и свима онима православне вјероисповијести којих је више од седамдесет посто од укупног становништва у Црној Гори.

Нећемо улазити у његове мотиве, који су сигурно, као и увијек, политички и у функцији предстојећих избора, а тиме и очувања својих повластица и власти. Иако, оваква оштрина његових ријечи, указује и на личну идеолошку острашћеност, потпуно непримјерену предсједнику Владе једне грађанске државе.

Саопштење за јавност Епархије рашко-призренске

Уставни суд Косова је јуче 20. маја коначно закључио дугогодишњи судски спор у корист mанастира Високи Дечани и потврдио власништво манастира над 24 хектара земље која је пуних 16 година била под судским спором. 

У својој одлуци објављеној на службеном сајту, Уставни суд Косова није прихватио прошлогодишњу одлуку апелационог већа специјалне коморе Врховног суда Косова да се предмет поново врати основном суду у Дечанима. Уставни суд је такође утврдио да је претходна одлука Врховног суда од 27. децембра 2012. године, којом је потврђено власничко право манастира на земљу у спору, res judicata (правоснажно пресуђена радња).

Деманти Црквене општине Цирих

Поводом текста "Српска црква утајила порез у Швајцарској" који је Слађана Вукашиновић објавила у дневном листу Блиц, 12. маја 2016., истине ради, обавештавамо нашу јавност да је цео текст нетачан.

1. Српска Православна Црква у Швајцарској никада није била државно призната (није имала статус цркве), него је од свог оснивања 1969. године па до данас имала статус удружења грађана (Verein), што се може видети из Статута наше Црквене општине из 1969. године.

Саопштење из Канцеларије Епархије аустријско-швајцарске

Поводом текста “Због утаје пореза Српска Православна Црква сведена на ниво секте у Швајцарској“ који је С. Вукашиновић објавила у новинама ”Блиц” 12. маја 2016. године на страни 2-3, и текста ”Православна Црква у Цириху остала без имовине” објављено од истог писца у истим новинама 13. маја 2016. године, истине ради обавештавамо заинтересовану јавност да су навод у ”Блицу” – нетачни.

Даље износимо следеће аргументе:

• Српска Православнa Црква у Швајцарској никада није имала статус државно признате Цркве, него од постојања у Швајцарској 1969. г. била je организована као Удружење грађана (Verein): „Српска православна црквена општина у Цириху је удружење у смислу чл. 60 и следећих чланова Грађанског закона (ZGB)“. Тај статус су имале и имају и данас све Црквене општине у Швајцарској. Статути Црквених општина у Швајцарској су одобрени од Савезне владе Швајцарске и од ”Светог Архијерејског Сабора АС.Бр.24/40 од 05. новембра 1991. године.

Саопштење Епархије источноамеричке

Саопштење Источноамеричке епархије поводом пожара у цркви Светог Саве у Њујорку

Свом свештенству, управама црквено-школских општина и свим верницима,
драги високопречасни и часни оци, драги српски православни верни народе,

Христос васкрсе!

Као што већ засигурно знате, цела наша Епархија, и заиста пуноћа Српске Православне Цркве, доживела је страшан и трагичан губитак. На сам празник Васкрсења Христовог у пожару је уништена катедрална црква Светог Саве у граду Њујорку. Иако је црква у потпуности уништена, ми се радујемо и захваљујемо Богу да приликом овог догађаја нико није изгубио живот нити је озбиљно повређен. Узрок пожара се још увек утврђује истрагом надлежних органа ватрогасне службе града Њујорка и очекујемо њихов извештај.

Деманти

Саопштење Архиепископије београдско-карловачке

Поводом текста ''Патријарх смењује због несталог злата'' који је Р. Драговић објавио у Вечерњим новостима 5. маја 2016. године на страни 4, истине ради обавештавамо заинтересовану јавност да је навод: '' У црквеним круговима незванично се помиње да је у тренутку пописа недостајало чак четири килограма драгоцености – килограм злата и три килограма сребра (…)  У овом случају скупоцени материјал у тренутку провере није затечен у цркви, али ни код златара с којим је посао уговорен, тврди извор ''Новости''' – нетачан!

Истина је да су од поменутог сребра направљени престони крстови и свећњаци за Часну трпезу, а од израде златног путира се одустало тако да је цркви Ружици враћен тачан тржишни износ вредности рафинираног и прерађеног злата (које потиче од накита који су верници прилагали цркви) који је потом, како правила финансијског пословања налажу, одложен у депозит који ова црква има код Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке.

Из Канцеларије Архиепископије београдско-карловачке