Саборска саопштења

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве наставља са својим радом

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а сходно члану 62. Устава Српске православне цркве 15. маја је почело редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Услед спречености Његове Светости Патријарха српског Г. Павла који се већ дуже времена налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду, Свети архијерејски синод је, сходно наведеном члану Устава, преузео на себе сву власт, дужности и обавезе Српског патријарха. Сходно истом члану, председавање Светим архијерејским сабором, односно Синодом, преузима најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит.

Поред низа текућих питања, а која се не односе на црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке, Сабор ће и ове године пажњу посветити очувању вековног молитвеног предања и живог сведочења Цркве у савременом свету.

У раду Сабора учествују сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2007. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 14. до 25. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Особиту радост Сабору је причинило обновљено литургијско заједништво Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве, остварено на празник Вазнесења Господњег у Москви у Храму Христа Спаса, после скоро деведесет година разједињености. За читаво то време једино Српска Православна Црква од свих Православних Цркава није прекидала литургијско општење са расејаним по свету, после бољшевичке револуције, руским православним архијерејима, и тиме је дала свој допринос овом догађају, значајном не само за јединство Руске Православне Цркве и народа већ и за свеукупно Православље.

Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији

На данашњој конференцији за штампу, одржаној у Патријаршији Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је прочитао саборску поруку Архијереја Српске Православне Цркве упућену домаћој и светској јавности

ПОРУКА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Косово и Метохија су током дугог низа векова настањени Србима, а до великих насилних сеоба српског народа на север, у 17. и 18. веку, Срби су били већинско становништво Косова и Метохије. Опште позната је историјска чињеница да се ту налазио центар средњовековне српске државе, оставши до данас средиште националне, хришћанске сакралне и профане културе српског народа.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - октобар 2006.

У Патријаршијском двору у Београду, у манастиру Жичи и у граду Нишу, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 4. до 8. октобра 2006. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, друго по реду у току ове године. У раду Сабора учествовала је већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Од архијереја са традиционалног канонског подручја Српске Православне Цркве одсуствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, који је, нажалост, као што је нашој јавности већ познато, заточен у скопском затвору Идризово, а одсуствовали су, из оправданих разлога, и неки од архијереји из САД.

После заседања у Патријаршији у Београду, од 4. до 6. октобра, Сабор је свој рад крунисао служењем свечане саборне Свете Архијерејске Литургије 7. октобра у манастиру Жичи, нашој изузетној светињи, седишту првог аутокефалног српског Архиепископа, Светога Саве, и месту крунисања српских владара кроз векове, а повод за ову ретку духовну свечаност био је почетак обележавања осамстогодишњице манастира Жиче.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2006. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 15. до 27. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

На почетку рада Сабор је узнео благодарност Господу и изразио радост свих својих чланова због успешног опоравка Његове Светости Патријарха по његовом изласку са Војно-медицинске академије, где се налазио на лечењу.

Сабор уједно изражава радост због успешног настављања радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, похваљује задужбинарску ревност досадашњих добротвора и приложника и позива вернике Српске Православне Цркве да и надаље, са љубављу и пожртвованошћу, својим прилозима граде овај Храм који све нас гради.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2005. године

У обновљеном манастиру Житомислићу у Херцеговини и у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, одржано је, од 15. до 26. маја 2005. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Ово редовно заседање Светог Архијерејског Сабора започето је 15. маја у манастиру Житомислићу (Епархија захумско-херцеговачка), до темеља разореном током ратног сукоба у последњој деценији 20. века, а сада потпуно обновљеном. Тога, првога дана рада Сабора Његова Светост Патријарх српски Господин Павле служио је, уз саслужење присутних архијереја, саборну свету архијерејску Литургију, на којој је извршено свечано освећење ове обновљене древне православне светиње у долини Неретве, као и свечано проглашење (канонизација) новопрослављених светих свештеномученика, свештеномонаха Михаила, Нестора, Серафима и Јована; свештеника Момчила, Доброслава, Милана, Јована, Божидара, Богдана, Трифуна, Велимира, Божидара, Марка, Димитрија, Будимира, Реље, Лазара, Сава, Сава, Милорада, Ратомира, Михаила, Душана, Добросава, Андрије и Слободана, пострадалих за православну веру у време другог светског рата, и светог исповедника Варнаве, епископа хвостанскога. Њихова имена су унета у диптихе светих Православне Цркве, на славу Имена Божјег, а на радост пуноће Цркве Православне.