Саборска саопштења

Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о повлачењу Патријарха српског из активне службе

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве обавештава јавност о молби Патријарха српског Г. Павла:

"Акт Његове Светости Патријарха српског Господина Павла, од 8. октобра 2008. године, којим моли да му се, због физичке немоћи, одобри повлачење из активне службе, примити на знање.

У исто време, умолити Свјатјејшег Патријарха да, и поред наведених разлога у овом акту, и даље остане на челу Српске Православне Цркве."

Свети Архијерејски Сабор наставља рад по дневном реду редовног заседања.

Делегација Одбора за Јасеновац на конференцији у Јерусалиму

Одбор за Јасеновац У Меморијалној институцији за хероје и жртве холокауста Јад Вашем у Јерусалиму, одржана је од 6. до 11. јула Шеста међународна конференција о образовању о холокаусту. Међу преко седам стотина учесника из педесетдве земље света, изузетно запажено је било учешће делегације Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Учешће делегације Одбора на овој конференцији је договорено приликом боравка делегације Светог Архијерејског Синода Јерусалиму децембра прошле године када је Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије посетио Јад Вашем и срео се са његовим директором Авнером Шалевом. Делегацију су чинили свршени полазници Међународне школе у оквиру Јад Вашема, где се до данас ишколовало четрдесетак наших кандидата, од тога шеснаест под окриљем Одбора за Јасеновац и у сарадњи са њим, као и продуцент бањалучке Алтернативне телевизије која је покривала Конференцију.

Саопштење за јавност, са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног у Београду од 15. до 21. маја 2008. године

Сабор

У Патријаршијском двору у Београду, по благослову Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, а под председништвом Његовoг Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, који по чл. 62. Устава Српске Православне Цркве замењује Његову Светост, одсутног због болести, одржано је, од 15. до 21. маја 2008. године, редовно заседање Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске православне цркве из земље и иностранства, као и Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован са архијерејима аутономне Охридске Архиепископије.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве наставља са својим радом

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а сходно члану 62. Устава Српске православне цркве 15. маја је почело редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Услед спречености Његове Светости Патријарха српског Г. Павла који се већ дуже времена налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду, Свети архијерејски синод је, сходно наведеном члану Устава, преузео на себе сву власт, дужности и обавезе Српског патријарха. Сходно истом члану, председавање Светим архијерејским сабором, односно Синодом, преузима најстарији по производству члан Светог архијерејског синода митрополит.

Поред низа текућих питања, а која се не односе на црквенозаконске прописе, уредбе и начелне одлуке, Сабор ће и ове године пажњу посветити очувању вековног молитвеног предања и живог сведочења Цркве у савременом свету.

У раду Сабора учествују сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - мај 2007. године

У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 14. до 25. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.

Особиту радост Сабору је причинило обновљено литургијско заједништво Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве, остварено на празник Вазнесења Господњег у Москви у Храму Христа Спаса, после скоро деведесет година разједињености. За читаво то време једино Српска Православна Црква од свих Православних Цркава није прекидала литургијско општење са расејаним по свету, после бољшевичке револуције, руским православним архијерејима, и тиме је дала свој допринос овом догађају, значајном не само за јединство Руске Православне Цркве и народа већ и за свеукупно Православље.

Порука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о Косову и Метохији

На данашњој конференцији за штампу, одржаној у Патријаршији Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије је прочитао саборску поруку Архијереја Српске Православне Цркве упућену домаћој и светској јавности

ПОРУКА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Косово и Метохија су током дугог низа векова настањени Србима, а до великих насилних сеоба српског народа на север, у 17. и 18. веку, Срби су били већинско становништво Косова и Метохије. Опште позната је историјска чињеница да се ту налазио центар средњовековне српске државе, оставши до данас средиште националне, хришћанске сакралне и профане културе српског народа.

Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Сабора - октобар 2006.

У Патријаршијском двору у Београду, у манастиру Жичи и у граду Нишу, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 4. до 8. октобра 2006. године, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, друго по реду у току ове године. У раду Сабора учествовала је већина епархијских архијереја Српске Православне Цркве. Од архијереја са традиционалног канонског подручја Српске Православне Цркве одсуствовао је Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, који је, нажалост, као што је нашој јавности већ познато, заточен у скопском затвору Идризово, а одсуствовали су, из оправданих разлога, и неки од архијереји из САД.

После заседања у Патријаршији у Београду, од 4. до 6. октобра, Сабор је свој рад крунисао служењем свечане саборне Свете Архијерејске Литургије 7. октобра у манастиру Жичи, нашој изузетној светињи, седишту првог аутокефалног српског Архиепископа, Светога Саве, и месту крунисања српских владара кроз векове, а повод за ову ретку духовну свечаност био је почетак обележавања осамстогодишњице манастира Жиче.