Култура

Божићни турнир у стоном тенису у Чапљини

Божићни турнир у стоном тенису у Чапљини
Божићни турнир у стоном тенису у Чапљини
Божићни турнир у стоном тенису у Чапљини
Божићни турнир у стоном тенису у Чапљини

У недељу, 15. јануара 2017. године, у Чапљини је одржан божићни турнир у стоном тенису. У парохијском дому окупило се двадесетак такмичара са парохије чапљинске и других парохија. Након уводних мечева по групама, прешло се на такмичење у елиминационим фазама. Уследили су четвртфинални и полуфинални мечеви. Победник овогодишњег турнира је Стефан Ћабак који је финалу био бољи од Младена Чалије резултатом 3:0 по сетовима. Треће место освојио је Бранислав Цвјетичанин. Након завршетка турнира подељене су плакете и пехар за победника.

Тихе и скромне цркве брвнаре

Од многих цркава брвнара подигнутих у Србији пре и после Првог српског устанка, сачувано је и заштићено око четрдесет споменика.Каква нам сазнања дају те грађевине обично стрмих кровова са шиндром и тремом са дрвеним стубовима? Карактеристичан изглед дају им и правоугаона врата и мали број прозора поред којих је стајао дрвени звоник или конак.

Сусрет Патрихра и јерменског конзула

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј године примио је познатог јерменског књижевника и почасног конзула Републике Србије у Јерменије г. Бабкена Симоњана.

Селма Лагерлеф: Бекство у Египат

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
(Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14)

Негде далеко, у једној пустињи на Истоку, расла је пре много година једна палма која је била веома стара и веома висока... Стојећи тако осамљена и посматрајући пространу пустињу око себе, угледа она једног дана нешто што је нагна да од чуда стане њихати свој лиснати врх. Са краја пустиње ишле су две људске прилике. Палма је познавала сав пустињски народ, а тај човек и жена који су се приближавали били су странци и нису имали ни камиле, ни шатора, ни меха с водом. Палма која је била далековида, као што је то обично старији свет, видела је да је жена носила у наручју дете које је спавало главе наслоњене на њено раме.

Бадњи дан

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Бадњи дан у Штављу

Освануо шести јануар, Бадњи дан за петнаестак села српске енклаве Штаваљ, на сјеничко-пештерској висоравни. Година далека, 1956.

Мајка ме већ други пут зове и каже: „Мораш у школу, Никола, закаснићеш”. Извлачим се из дрвеног кревета, са топле очеве постећије, на коју сам се у полусну преместио после његовог устајања у зору, испод тешког вуненог губера. Соба спаваћа хладна као лед. Узимам прње и брзо претрчавам у кухињу. А у њој топло. Мајка рано устала, наложила ватру и у шпорету пече две погаче од пшеничног брашна. Мању спрема оцу да понесе за ручак, када пође за бадњаке, а већу осталим чељадима у кући.