Култура

Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић

Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић
Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић
Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић
Трг од ћирилице: Вече Десанке Максимовић

У оквиру „Трга од ћирилице“  14. августа 2018. годинена Тргу херцега Стјепана („Белависта“) одржано је „Вече Десанке Максимовић“ посвећено 120. години од рођења ове велике песникиње. Поред пројекције филма о Десанке Максимовић, о песникињи и њезиној поезији говорили су песници Милица Бакрач и Новица Ђурић.

Трг од ћирилице: Вече Сима Матавуља

Трг од ћирилице: Вече Сима Матавуља
Трг од ћирилице: Вече Сима Матавуља
Трг од ћирилице: Вече Сима Матавуља
Трг од ћирилице: Вече Сима Матавуља

На херцегновском Тргу од ћирилице 13. августа 2018. године обележена је 110. годишњица од упокојења великог српског приповедача Сима Матавуља. На живот и дело Матавуља који је о Херцег Новом, Боки и Црној Гори, као и родној Далмацији, писао са толико искрености и љубави, присутне су подсетили др Горан Максимовић и књижевници Оливера Доклестић и Будимир Дубак.

«Пирејска црква – радио који говори нашој души»

Интервју са Ликургосом Маркудисом, уредником програма радио станице „Пирејска црква“

Прошло је 30 година од када је 1998. основана радио станица „Пирејска црква“, тако да ове 2018. славимо 30-годишњицу од њеног оснивања. Од тог времена се много тога изменило. У том тренутку нико није знао, чак ни сами њени оснивачи, у шта ће се то изродити, јер нису познавали динамику тог медија.

Служба царској породици Романов

Служба царској породици Романов
Служба царској породици Романов
Служба царској породици Романов
Служба царској породици Романов

Књига „Служба царској породици Романов“ Алики Маравеља је прва књига о руској царској породици на грчком језику, а писана је са много љубави, рекао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије 13. августа 2018. године на промоцији у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Дани нобеловца у Херцег Новом

Програм „Дани нобеловца у Херцег Новом“ од 17. до 19. августа 2018. године одржаће се у Кући нобеловца Ива Андрића, чиме се настављају уметнички програми у здању културе на Топлој које је овога лета отворено у реконструкцији. Први пут у Црној Гори посетиоци Куће нобеловца имаће јединствену прилику да у Андрићевом дому виде аутентичну Нобелову награду за књижевност коју је „за епску снагу којом је обликовао мотиве и судбине из историје своје земље“ Иво Андрић добио 1961. године у Стокхолму.

Питер Браун: Хришћанство на путу у средњи век

Питер Браун је један од реномиранијих стручњака за рано хришћанство и позну антику. До свог пензионисања био је професор на универзитетима у Лондону, Берклију и Принстону. За своја истраживања и публикације добио је различите награде, међу којима и Balzan награду која се додељује само онима који су crème de la crème у своме фаху.

У овој књизи пред нама, а која у оригиналу гласи: The Ransom of the Soul. Aftelife and Wealth in Early Western Christianity, објављене код Harvard University Press, а на немачком: Deр Preis des еwigen Lebens. Das Christentum auf dem Weg ins Mittelalter, продире у густе слојеве времена напрегнутог сућељавањима између политеистичко-паганског и хришћанског у Римском царству.

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.