Култура

Робин Лејн Фокс: Августин

На дан када Православна Црква прославља празник Успенија Пресвете Богородице, Римокатоличка црква 28. августа сваке године прославља свога светитеља Аурелија Августина, у диптисима Православне Источне Цркве уведеног као Блажени Августин, у философији познатог као Августин Хипонски, у нас као Ипонски. Идеје и дела овог значајног философа и учитеља Цркве, Блаженог Августина, имају утицаја до данас. Августин Ипонски (354-430. г. пре Хр.), говорник,философ и црквени учитељ, остао је до данас велико име на богословском плану. Терет судбине и опитност слободе, коначност човека и бесконачност Бога – између тих полова се кретао његов живот.

Робин Лејн Фокс га портретише као човека Римског царства, чија је мисао од самог почетка утицала на интелектуалне дебате тога времена и који је имао снаге да буде изнова нов. С великом осећајношћу и виспреношћу Фокс излаже историју Августинових преображаја. На примеру ”Исповести”, једном од највежих аутобиографских ремек-дела свих времена, историчар Фокс описује живот, карактер и темперамент једне пасиониране и уз то комплексне личности.

Владика Григорије на Сајму књига у Истри

Дана 8. децембра 2017. године у оквиру 23. по реду угледног Сајма књига у Истри, Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије учествовао је на последњој по реду трибини у оквиру програма Херцеговина чита, под насловом „Шта је мени Херцеговина и гдје?“.

Саговорници владике Григорија били су лексикограф Влахо Богишић и глумац Горан Богдан, док је разговор модерирао новинар и писац Емир Имамовић. Сва тројица говорника на самом почетку сагласили су се по питању извјесне неодредивости и тајновитости Херцеговине и њених граница. Влахо Богишић назвао ју је „дубинском, рељефно-невидљивом, понорницом“, док је владика Григорије, одређујући Херцеговину као земљу слободе, у којој, андрићевски речено, људе буди свјетлост, ипак признао да јој границе не би знао одредити. Горан Богдан Херцеговину је назвао „најнепознатијим дијелом Европе“.

Књижевне награде епископу Григорију

Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије добитник је књижевне награде „Кочићево перо“ за зиму 2017. године за књигу „Преко прага“, као и овогодишње књижевне награде „Кочићева књига“. 

Жири је донио једногласну одлуку о додјели „Кочићевог пера“ за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост љепоти Кочићеве мисли и ријечи, те „Кочићеве књиге“ за цјелокупно књижевно стваралаштво, саопштено је из Задужбине „Петар Кочић“ Бањалука-Београд.

Српско коло на Унесковој листи културног наслеђа

Српско коло на Унесковој листи културног наслеђа
Српско коло на Унесковој листи културног наслеђа
Српско коло на Унесковој листи културног наслеђа
Српско коло на Унесковој листи културног наслеђа

Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа донео је одлуку о упису елемента Кола, традиционална народна игра на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлука о упису донета је 12. редовном заседању које се од 4. до 9. децембра одржава на острву Чеџу у Јужној Кореји.

Рестауиране иконе цркве Светих Архистратига у Нишу

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, заједно са протојерејем-ставрофором Бранисловом Цинцаревићем, старешином Саборног храма, примио је у Малој Саборној цркви г. Драгана Сучевића, рестауратора Завода за заштиту споменика културе из Београда, проф. Франца Цурка, рестауратора и музејског саветника, и др Мишу Ракоцију, историчара уметности и стручног саветника Завода за заштиту споменика културе из Ниша, који су предали 27 конзерваторски обрађених икона из иконостаса храма Светих Архистратига (Малог саборног храма).

Захвалност покровитељима Шантићевих вечери поезије

Захвалност покровитељима Шантићевих вечери поезије
Захвалност покровитељима Шантићевих вечери поезије
Захвалност покровитељима Шантићевих вечери поезије
Захвалност покровитељима Шантићевих вечери поезије

Српско просвјетно и културно друштво Просвјета - Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво Гусле додијелили су захвалнице покровитељима 98. манифестације Шантићеве вечери поезије, која је одржана у октобру у Мостару.