Култура

Монах Георгије Круг, пророк нестворене лепоте

Од 14. мај до 30. јуна 2019. године приређује се изложба у Руском православном културном и духовном центру у Паризу - 1 quai Branly, Paris (7ème arrondissement), поводом 50-годишњице упокојења чувеног иконографа Георгија Круга.

То је прва изложба посвећена раду Георгија Круга, сликара који је емигрирао из Русије. Постао је монах одмах после рата под именом Георгије и живео је више од двадесет година у испосници Светог Духа, у самоћи шуме Рамбујеа. Пријатељ и помагач Леонида Успенског од њиховог састанка 1931. године, он је једнако учествовао у повратку традиционалној иконографији. Дубином своје инспирације и изузетним уметничким таленатом био је духовни индикатор за овај повратак у традицију.

In Memoriam: Петар Омчикус (1926-2019)

После дуже болести упокојио се велики српски сликар aкадемик Петар Омчикус. Један је од првих који је афирмисао српско православно фреско-сликарство са представницима Де Голове владе. Високо ценећи достигнућа изложбе православног фреско-сликарства у Паризу уврстио се у ред оних сликарских великана који припадају српској сликарској и духовној култури. Велики број портрета чланова Матице Српске у Новом Саду је урадио управо Петар Омчикус.

Дани Светог Василија у Никшићу: Од Његоша до литије градом

У Никшићу данас почињу традиционални Дани Светог Василија Острошког. Централни догађај биће Литургија и свечаност 12. маја на сам празник. Свети Василије помаже свима, без обзира на веру и нацију.

Традиционална манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која се две деценије организује, биће одржана од 7. до 12. маја у Никшићу. Њен почетак биће у знаку Петра Другог Петровића Његоша и промоције двојезичног издања, руско-српског, „Луче микрокозме“ и „Биљежнице“. Програмом је планирана изложба икона Свети новомученици јасеновачки у светлости Васксења, концерти духовне музике и Данице Црногорчевић у част Светог Василија Острошког и веће Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Јубилеј народног музеја

Међу изузетним постигнућима која је током свог осмогодишњег боравка у Србији учинио Јован Стерија Поповић, био је и апел државним надлештвима који је расписао као Министар просвете, да прикупљају и достављају старине оснивајући тако, давне 1844. године, колекцију Музеума српског.

Препознавање важности прикупљања и чувања значајних сведочанства материјалне културе из прошлих епоха заједнички је именитељ свих 175 година трајања Народног музеја, а континуирано проналажење нових сазнања и приступа, бриге и представљања заједничког културног наслеђа још је једна од специфичкости које су обележиле дугу прошлост наше најстарије музејске установе.

Јан Асман: Аксијално време. Археологија модерне.

У 6. веку пре Христа ступили су у различитим културним просторима света, независно један од других, философи и пророци који су превазишли митолошко мишљење: Конфуције и Лао Це у Кини, Буда у Индији, Заратрустра у Персији, пророци у ревном Израиљу и философи пресократовци у Грчкој. Ово време је Карл Јапсерс назвао «Achsenzeit» ”Аксијално време”. Аутор ове књиге, Јан Асман, проминентни египтолог међународног угледа, описује како историографи и философи почев од просветитељства примећују зачуђујућу истовременост ”култура-аксијалног времена”, видевши у њему духовне темеље модерне. Реномирани египтолог Јан Асман појмом времена као осовине/споне служи се појмом философа Карла Јасперса „Vom Ursprung und Ziel der Geschichte“ 1949, да би диференцирао различите типове културног сећања у Европи, као и у Индији и Кини сагледао у заједништву. Другачије но у случају Египта, досеже дотично културно сећање речених култура само до 6. или 8. века наше ере.

Историја Православне Цркве у Белгији

Центар за истраживање и друштвено-политичке информације објавио је L’Église orthodoxe en Belgique [Православна црква у Белгији] оца Сергија Модела (Courrier hebdomadaire #2399-2400,  60 стр., 12.40 евра).

“Православље је једно од шест верских заједница које је службено признала белгијска држава (с римокатолицизмом, протестантизмом, англиканиством, јудаизмом и исламом).

Овим правним статусом, који датира из 1985. године, православнима Белгије гарантују се три права: признавање (у почетку од стране Белгије, а данас три од региона и Заједнице немачког говорног подручја) одређених парохија, са платама за њихове свештенике и могућности за финансијску помоћ; могућност присуства у медијима (радио и телевизија), као и у болницама и затворима; и организовање курсева о Православљу у јавним образовним установама.

Из хиландарске ризнице: Нотни запис 15. Антифон јутрења Великог петка

У хиландарској библиотеци међу рукописним књигама чува се и рукописни нотни зборник (византијска нотација свакако) из XII века, У питању је Посни триод, а на фотографији је стихира која се вечерас пева на бденију приликом изношења Распећа.

Данас виси на дрвету, Онај који је на води земљу утврдио (трипут). Венцем од трња се крунише, Онај који je Цар Анђела. Лажном порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо облацима. Шамаре прима, Онај који је у Јордану ослободио Адама. Клинцима би прикован, Женик Цркве. Копљем би прободен Син Дјеве. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Поклањамо се страдањима твојим, Христе. Покажи нам и славно твоје Васкрсење.