Култура

Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма

Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма
Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма
Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма
Трг од ћирилице: Пут српског језика и писма

Друга програмска седмица Трга од ћирилице започела је 8. августа 2017. године промоцијом књиге др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, у издању Српске књижевне задруге. О књизи су говорили Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге из Београда, доц. др Драго Перовић са Философског факултета у Никшићу, мр Јелена Газдић, асистент на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу, и филолог Мира Чановић, која је и водила промоцију.

Хиландар - извор духовности

Хиландар - извор духовности
Хиландар - извор духовности
Хиландар - извор духовности
Хиландар - извор духовности

Ко је Србин и српскога рода требао би бити поносан на своју веру, порекло, историју, традицију, oгњиште и на земљу која нас је одхранила. Но, има једно место које у садашњости географски не припада српским земљама, а на то место је наш народ јако поносан. То је место у монашкој републици - држави, необичној по устројству, на полуострву које је благословила Богородица - то место је манастир Хиландар.

Споменик Светом краљу Драгутину у Ариљу

Споменик Светом краљу Драгутину у Ариљу
Споменик Светом краљу Драгутину у Ариљу
Споменик Светом краљу Драгутину у Ариљу
Споменик Светом краљу Драгутину у Ариљу

Пре више од седам векова на простору Ариља, између река Рзава и Моравице, Свети Сава утврдио је Моравичку епархију. У жељи да се Ариљу врати стари сјај и традиција неговања духовности и културе, иницијативом Црквеног одбора и верног народа, настала је идеја о подизању споменика Светом краљу Драгутину.

Уметничка радионица „Свети краљ Милутин“

Уметничка радионица „Свети краљ Милутин“
Уметничка радионица „Свети краљ Милутин“
Уметничка радионица „Свети краљ Милутин“
Уметничка радионица „Свети краљ Милутин“

У суботу, 30. јула 2017. године, у Духовном центру „Владика Николај Велимировић“ у Краљеву, у Школи иконописа уметничке радионице „Свети краљ Милутин“ одржан је први испит из сликања, који је подразумевао сликање драперије Господа Исуса Христа. Испит је садржао све елементе које су полазници савладавали у првом полугодишту, цртеж, анатомију лика, потез, као и динамички контраст.

Др Александар Средојевић: Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930)

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2017, стр.  600.

Велико дело о великану Српске Цркве написао је протојереј-ставрофор Александар Средојевић и одбранио као докторску дисертацију на Филозофском факултетуу Београду 29. септембра 2014. г. пред комисијом коју су сачињавали угледни историци: Љубодраг Димић, Радош Љушић и Радмила Радић.

Рецензент и ментор др Димић примећује да „није лако реконструисати биографију патријарха Димитрија, истражити његову улогу и одредити историјски учинак“. „У питању је личност која је дуги низ година била на најистакнутијим позицијама СПЦ – као професор факултета, епископ нишки и шабачки, митрополит и патријарх“ (Димић).  Био је и нучник, дипломата, црквени мислилац, организатор црквеног живота на целом простору новоуспостављене Патријаршије.

Темнићки натпис

Међу драгоценостима Збирке античких и средњовековних епиграфских споменика Народног музеја у Београду, уочавамо занимљив запис из 11. века, откривен у селу Горњи Катун, у околини Варварина. Камена плоча на којој је уклесан ћирилични запис представља најстарији споменик старословенске писмености са територије Србије. Старословенски језик je први књижевни језик богослужбеног карактера заједнички за све Словене од 9. до 11. века. Сачувани старословенски споменици потврђују нам да су у употреби била два писма: глагољица, старије писмо које је саставио Ћирило у другој половини 9. века и ћирилица, млађе писмо, настало крајем 9. века.