Култура

Бронзани Лаза Костић у центру Новог Сада

Бронзани Лаза Костић у центру Новог Сада

Данас ће бити откривено монументално обележје аутору најлепше српске љубавне песме, а ускоро ће бити постављени и споменици Марини Олењиној, Васи Стајићу и Михајлу Пупину.

 У центру Новог Сада, у Улици Модене, данас ће свечано бити откривен споменик песнику Лази Костићу (1841–1910). Поред споменика Лази Костићу, Нови Сад би ускоро требало да добије још три обележја посвећена познатим личностима.

У Москви отворена изложба Светска баштина Србије

У Москви отворена изложба Светска баштина Србије

У оквиру Дана културе Србије у Русији, у Москви је у Музеју савремене историје Русије промовисана монографија Светска баштина Србије и отворена изложба фотографија српских цркава и манастира који су под заштитом Унеска.

Монографија је објављена на руском језику, а како је на презентацији рекао директор Музеја Сергеј Архангелов, културно наслеђе Србије је у Русији веома популарно.

Промоција књиге „Светска баштина – Србија“ у Москви

Промоција књиге „Светска баштина – Србија“ у Москви

У Државном централном музеју савремене историје Русије у Москви, 13. октобра отворена је изложба и одржана презентације књиге „Светска баштина – Србија“.

Циљ изложбе је да се представе културни споменици Србије, које је УНЕСКО укључио у списак свјетске културне баштине.

Сусрет језика и култура - Конференција удружења школа језика етничких заједница на Сиднејском универзитету

Група учитеља и волонтера из школа српског језика при нашим Црквеним општинама учествовала је у раду конференције коју сваке године организује Државна федерација школа језика етничких заједница - NSW Federation of Community Languages - www.nswfcls.org.au.

Ћоровићеви сусрети писаца у Мостару

Ћоровићеви сусрети писаца у Мостару

У понедјељак 26. септембра, у Мостару, представљањем књиге „Живот и дјело Јевте Дедијера“ угледног београдског професора Милована Пецеља, завршени су овогодишњи Ћоровићеви сусрети писаца у Мостару. Аутор, Милован Пецељ, од прешућивања и заборава је отргнуо великог научника, антропографа, историографа и географа, човјека који је свијету открио Херцеговину и Херцеговце и с њих скинуо терет предрасуда и епитет „дивљих људи“ и „тамног вилајета“. 

Српска културно благо - цркве брвнаре

Српска културно благо - цркве брвнаре

Црква брвнара је црква саграђена од дрвета. Има их свуда где је дрво било најважнији грађевински материјал, на примеру Русији, Пољској, Словачкој и у земљама Скандинавије. У Норвешкој има цркава насталих од брвна још у доба Викинга. Све и до да данашњег очуване цркве брвнаре у Србији старе су око двеста година. Оно што их чини знаменитостима нашег културног и духовног наслеђа је и податак да оне не показују знаке пропадања. То је показатељ трајности дрветом од кога су начињене. Једна од најзанимљивијих особина српских цркава брвнара је преносивост. Свака оваква црква може се раставити и поново саставити на другом месту.

Представљен први део едиције "Десет векова српске књижевности"

Представљен први део едиције "Десет векова српске књижевности"

Антологијска едиција "Десет векова српске књижевности", у издању Издавачког центра Матице српске, један је од највећих и најзначајнијих подухвата у српском издаваштву и културно знамење које остаје за будућа времена, изјавио је данас академик Предраг Палавестра.

На представљању првих 20 књига те капиталне едиције која би, како је планирано, требало да има укупно око 150 томова и обухвати оно највредније што је у српској књижевности написано од Светог Саве до наших дана, Палавестра је оценио да је тај издавачки подухват изузетно значајан за нашу културу уопште.