Култура

Предавање о Руској Духовној мисији архимандрита Исидора Минаева

Предавање о Руској Духовној мисији архимандрита Исидора Минаева
Предавање о Руској Духовној мисији архимандрита Исидора Минаева
Предавање о Руској Духовној мисији архимандрита Исидора Минаева
Предавање о Руској Духовној мисији архимандрита Исидора Минаева

Предавању Високопреподобног архимандрита Исидора Минаева, које је организовано у оквиру културно-духовне манифестације “Дани Светог Василија Острошког, присуствовали су Њихова Преосвештенства Епископ банатски Г. Никанор и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Преосвећену Господу Епископе и публику, у име Црквене општине Никшић, поздравио је свештеник Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, који је казао да је Света Земља једно од оних мјеста, које вас трајно веже за себе. Бити на гробу гдје је Христос побиједио смрт и даровао нам живот вјечни, је посебна благодат кроз коју се осјећа сва сила и моћ тог догађаја, догађаја који је пореметио границе космоса, измијенио све и, што је најбитније, даровао нам живот вјечни.

Сабор духовне поезије - конкурс

Сабор духовне поезије - конкурс

Центар за културу и образовање Раковица и Књижевно друштво Раковица расписују КОНКУРС за „САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“. Право учечшћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по три не објављене песме у три примерка, под шифром, (у посебној коверти послати решење шифре). Конкурс је отворен до 15. јула 2012. године. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате. Најбољи песници биће награђени златницима Светог Саве у три величине. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављена антологија „САБОР ДУХОВНЕ ПОЕЗИЈЕ“ за 2012. годину.

Свети Исак Сирин: Подвижничке беседе

Монаси манастира Св. Саве у Палестини Аврам и Патрикије превели су почетком 9. века са сиријског на грчки језик Подвижничке беседе Преподобног Исака Сирина. Подвижничке беседе су сачуване у многобројним рукописима које имају значајних одступања. Године 1770. Никифор Теотокис издао је Подвижничке беседе које су се базирале на два рукописа. Јоаким Специрис је Теотокисово издање прештампао 1895. године.

Манастир Ивирон, на Светој Гори, поверио је филологу Марселу Пирару задатак да начини критичко издање беседа Преподобног Исака Сирина које се заснивају на читавој грчкој преписивачкој традицији. Он ће покушати да поврати првобитни текст близак тексту првих преводиоца.  Издавачка кућа Домос ће објавити први том. Пошто се подвижничке беседе Исака Сирина појављују по први пут у критичком издању, потребно је истаћи да ће превод пратити обимни и темељни увод који обухвата: а) Живот Светог Исака; б) Истраживање и богословље извора; ц) Расправа о сиријском оригиналу, раним преводима и језику грчког превода; д) Историја грчког текста са описима рукописа; ф)  Уређивачка начела.

Смедерево: Обнова цркве у тврђави из 10. века

У смедеревској тврђави почиње обнова цркве из 10. века откривене пре 30 година. Кроз векове, на истим темељима подизана православна, католичка црква и џамија

Тридесет година од када су случајно у смедеревској тврђави откривени остаци црквице из 10. века, коначно ће у четвртак почети њена конзервација. Верује се да је овде, кроз векове, на истим темељима подизана православна, католичка црква и џамија.

Бурна историја локалитета почиње у десетом веку, пола миленијума пре него што ће на истом месту нићи Ђурђева тврђава. Верује се да је најпре изграђена византијска црква, да би у првој половини 15. века деспот Ђурађ обновио црквицу, која је потом порушена падом под Турке 1459. године.

Сирмијум: Откривање римских мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика

Стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе ушли су у визиторски центар Царска палата Сирмијум и почели откривање подних мозаика. У палати је 350 квадратних метара подних мозаика који су овде уграђени у трећем и четвртом, а од кад је Сирмијум престао да постоји, у шестом веку, прекривени су земљом. Републичко министарство културе издвојило је само за ову годину 1,8 милиона динара за рестаураторске радове, који ће трајати наредне две-три године.

Умивање Јустинијане Приме

Навршило се сто година од почетка ископавања на највећем и најзначајнијем византијском граду у унутрашњости Балкана, Царичином граду

Ове године обележава се стогодишњица почетка ископавања на остацима једног од највећих и најзначајнијих византијских градова у унутрашњости Балкана – Јустинијани Прими, у народу познатом као Царичин град. Реч је о изузетном споменику античке културе, урбанизма и архитектуре.

Први опис рушевина овог града дао је путописац Мита Ракић 1880. године у листу „Отаџбина” под насловом „Изгубљени град у долини Пусте реке”. Траг о постојању града на висоравни обраслој шумама на ушћу Свињаричке и Царичинске реке оставио је и Феликс Каниц у својој студији „Србија, земља и становништво“. Значај Царичиног града први је увидео Владимир Петковић, помоћник чувара Народног музеја у Београду, који је у лето 1912. године започео ископавања на највишој коти града. Са открићем величине града, остатака мозаика, мотива архитектонске пластике, изнео је прве хипотезе да се ради о Јустинијани Прими, граду који је подигао византијски цар Јустинијан Први (527–565), како се претпоставља, у знак захвалности према крају у којем је рођен око 485. године као Флавије Петар Сабатије.