Култура

Царски изглед Бољшој театра

Царски изглед Бољшој театра

Бољшој театар, руски храм опере и балета после шест година реконструкције 28. октобра свечано ће отворити главна врата да прими највише госте. Наиме, Министарство спољних послова Русије добило је задатак да на ту свечаност позове најугледније госте, међу њима и државнике из више земаља.

Зграда најпознатијег руског театра морала је на “генерални ремонт”, јер је река Неглинка почела да нагриза темеље. Најтежи део посла је био да се трајно реши проблем са водом реке чије је корито одавно забетонирано и на врху асфалтирано. Међутим, Неглинка се “светила” што су је затворили тако што је правила пукотине на темељима.

Обнова Саборне цркве у Сарајеву

Обнова Саборне цркве у Сарајеву
Обнова Саборне цркве у Сарајеву
Обнова Саборне цркве у Сарајеву
Обнова Саборне цркве у Сарајеву

У оквиру пројекта обнове, реконструкције и рестаурације Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, почели су радови на увођењу подног гријања у храму.

Ликовне представе Исуса Христа кроз историју уметности - Лице Месије (I)

Ликовне представе Исуса Христа кроз историју уметности - Лице Месије (I)
Ликовне представе Исуса Христа кроз историју уметности - Лице Месије (I)
Ликовне представе Исуса Христа кроз историју уметности - Лице Месије (I)
Ликовне представе Исуса Христа кроз историју уметности - Лице Месије (I)

Сведоци смо да постоје веома разноврсне представе Христа од оних где се лик Спаситеља приказује у виду мушкарца са дугом тамном косом, брковима и брадом, до нежних, готово феминизираних представа мушкарца са плавом косом и очима. Често се и данас чује питање, које је понављано много пута и у прошлости: како је Исус заправо изгледао? Који приказ је веродостојан? Када је Христов лик почео да се приказује у уметности?

Споменици у опасности

Споменици у опасности

Наши истакнути стручњаци о новом покушају својатања српске културне баштине на Косову и Метохији. Саветник Бранка Иванић: Зашто би их палили 2004. ако су их они саградили.

За озбиљну науку је неприхватљиво да на Косову не постоји културна баштина Србије. То чак не би изјавио, још мање прихватио, ниједан озбиљан албански научник. На територији која је у средњем веку била потпуно српска, о чему сведоче поуздани историјски извори, Албанци који тамо нису живели, нису ни могли да граде споменике. Хиландар се налази на грчкој територији, али нико никада није оспорио да је то српски споменик. Као неко ко је годинама радио на очувању споменичког наслеђа на Косову, с правом могу да кажем да је од изјава појединих албанских политичара данас много већи проблем то што доле готово да нема наших стручњака из области заштите. Има много српских споменика који траже помоћ.

Лубарда задивио Италијане

Лубарда задивио Италијане

Док теку припреме за почетак радова на обнови куће-легата Петра Лубарде у Иличићевој 1, у Централном институту за конзервацију (ЦИК) интензивно се спасавају његова дела, која су после смрти супруге великог сликара пронађена у изузетно лошем стању. Конзервација две слике „Косовски бој“ и „Ноктурно 1“ управо је завршена, а ускоро ће у новом сјају заблистати и „Ламент над поетом Његошем“.

Јубилеј Храма Светог Василија у Москви

Јубилеј Храма Светог Василија у Москви

На данашњи дан, 1561. године завршена је изградња Покровског сабора, познатог као Храм Василија Блаженог. Храм, изграђен по наредби цара Ивана Грозног, био је сведок великих историјских промена у Русији и остао симбол руске престонице. Пре 450 година, на данашњи дан био је освештан Храм Василија Блаженог, саграђен по наредби цара Ивана Грозног, у част заузимања Казанског и Астраханског царства. Према легенди, цар је наредио да се градитељима храма, Барми и Постнику, ископају очи, да не би никада више могли да саграде тако леп храм.

Приватне библиотеке код Срба у средњем веку

Приватне библиотеке код Срба у средњем веку

Библиотеке средњег века нису, према нашим критеријумима, библиотеке са масивним фондовима. Ни читаоци, који наглас изговарају и прстом подвлаче прочитано, нису карактеристични за наше време.

Дворске, владарске, властеоске и друге приватне библиотеке, попут библиотека цара Константина II, Патријарха Фотија или његовог поштоваоца и ученика Аретаса у Византији, нису биле непознате у средњовековној Србији. Покушаји типолошког одређења наводе на закључак да се, слично византијској и западно-европској средњовековној традицији, у српским земљама, јасно издвајала два типа библиотека: приватне и манастирске. У прву групу убрајају се дворске библиотеке, односно библиотечке збирке владара, властелина, касније и имућнијих грађана, док другој групи припадају збирке при црквама, манастирима и њиховим испосницама. Пад Деспотовине (1459) и турско ропство прекинули су најаву епохе хуманизма и ренесансе код Срба, која се огледала и у развоју једног броја приватних библиотека.