Култура

Престижна награда Јелени Јеж за неговање српског језика

Дугогодишњи новинар Радија Слово љубве Јелена Јеж овогодишњи је добитник престижне награде Бранислав Мане Шакић, коју додељује истоимени Фонд, за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања.

Специјално признање, које се од 2017. године додељује странцима за изузетно владање српским језиком, припало је Рускињи Ани Ростокиној, преводиоцу и књижевном ствараоцу. Поменута одличја биће уручена 5. јуна 2018. у 12 часова на свечаности у Народној библиотеци Смедерево. У саопштењу Фонда „Бранислав Мане Шакић“ стоји:

Завршна свечаност XXVI Конкурса Светосавље и наше доба

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Коло српских сестара Епархије бачке, Катихетски одбор Епархије бачке, Центар за ликовно васпитање деце и омладине Војводине и Удружење  војвођанских учитеља организују

изложбу радова и свечану додела признања за најуспешније литерарне, ликовне и калиграфске радове ученика основних и средњих школа Републике Србије,  Републике Српске и расејања поводом XXVI конкурса „СВЕТОСАВЉЕ И НАШЕ ДОБА“. Изложба најуспешнијих радова и свечана додела награда ученицима и наставницима одржаће се у СТШ „Милева Марић Ајнштајн”, Гагаринова 1, Нови Сад, 19. маја (субота) 2018. године са почетком у 12.00 часова.

Папе и њихови сликари: Од Рафаела до Тицијана

У доба ренесансе папе су неговале блиске односе са великим сликарима свога времена. Посредством сликарства желели су да пласирају своје политичке поруке. Такве амбиције су достигле врхунац у папским портретима којима се и данас дивимо као ремек-делима. Роберто Цапери, који живи у Риму, члан је Немачке академије за језик и поезију, Fellow научног колегијума  у Берлину и гостујући професор на ETH у Цириху. Он је и аутор више занимљивих књига о односу литературе и сликарства. У овој студији он открива скривене мотиве иза папских портрета.

Миомир Милинковић: Свети извори

Миомир Милинковић, Свети извори;  издавачи: ИК Дабар и  ССД Соко, Вишеград-Добрунска Ријека 2018; рецензенти: доц. др Мирјана Стакић и др Милутин Ђуричковић, стр. 106.

Својеврстан лирски и духовни албум духовних озарења, како можемо назвати збирку песама  аутора Миомира Милинковића, на 106 страна нуди Свете изворе са којих се напаја душа и осветљава и пут наш. „Хронотоп светлости заправо представља пут светлости српског народа, који повезује прошлост са будућим, и нама у неком садашњем тренутку осветљава пут који су наши преци уградили у зидове манастира, излили у звона древних Сопоћана, Студенице, Љубостиње, Жиче, Манасије, манастира Милешеве...,“ пише један од рецензената књиге  доц. др Мирјана Стакић.

Шеснаеста смотра духовног беседништва средњошколаца

Дочекујући Спасовдан, славу града Београда, у недељу, 13. маја 2018. године са почетком у 18 часова,  у храму Вазнесења Господњег одржаће се Шеснаеста смотра духовног беседништва средњошколаца. Смотра је ревијалног (нетакмичарског карактера),  у којој ће учествовати ученици из Србије и њихови гости из Загреба и Бањалуке. Смотру ће увеличати појање дечјег хора при храму Вазнесења Господњег који води Јелена Јеж. Претходних година млади ретори су говорили на српском језику, али и на руском,  старословенском, латинском, јапанском и арапском језику.

Chrêsis“ (χρῆσις) – о методама Отаца Цркве у опхођењу са античком културом

Ово дело проф. др Кристијана Гнилке, које је још првом издању 1994. изазвало велико интересовање у овој области, сада је објављено у другом, допуњеном издању 2012.г. у Базелу.

Шта значи χρῆσις?

Овај појам означава дословно “правоверну примену“ [паганског знања, односно пајдеје], али и „ставити [нешто] на располагање“. Појмом „тачне, веродостојне примене“ (chrêsis dikaía, usus iustus) или напросто „примењивањем/употребом“ означавају Свети Оци Цркве предање које потиче још из прехришћанског мишљења и које има дугу историју. Сазнање да посед ништа не вреди ако није правилно употребљено, почива на општој животној опитности, а у философској дискусији и научним рефлексијама добија у терминолошкој оштрини и прецизности. Аутор употребљава метонимијски принцип сликовитог поређења којим су се Свети Оци служили, видевши у раду пчела слику „chrêsis dikaía“. Као пример служе пчеле које слећу на полен, али исисавају и сакупљају само оно што је „употребиво“ за „саће“, односно лучење/изнедрење нове супстанце – меда.

Српска премијера филма о Светом Мардарију

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у препуној крипти Храма Светог Саве на Врачару 4. маја 2018. године, одржана је српска премијера филма „Тихи кутак Христов“, снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог.