Наука
Павле Даровски: Империјални синдром Фанара као развојна стратегија
3. Јун 2021 - 22:46Двадесети век је Константинопољској Цркви донео губитак њеног империјалног статуса.
У Константинопољској Патријаршији воле да се позивају на 3. правило Другог васељенског сабора: „Епископ Константинопоља да има првенство части после епископа Рима јер овај град јесте Нови Рим.“ Такође се радо позивају на 28. правило Четвртог васељенског сабора: „Слéдећи у свему одлукама светих Отаца и признајући сада прочитани канон сто педесет најбогољубљенијих епископа, сабраних у дане блажене успомене цара Теодосија у царствујућем граду Константинопољу, Новом Риму, и ми одређујемо и установљавамо преимућства најсветије Цркве тога истога Константинопоља, Новога Рима. Јер, трону Старога Рима Оци су с правом подарили преимућства будући да је то био царствујући град. Слéдећи истом циљу, и сто педесеторица најбогољубљенијих епископа дали су једнака преимућства најсветијем трону Новога Рима, оправдано расудивши да град који је добио част да буде град цара и Синклита (Сената) и који ужива једнака преимућства која има и стари царски Рим, треба и у црквеним стварима да буде узвеличан попут њега и да буде други, после њега.”
Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије
3. Јун 2021 - 22:43ДЕО ПРВИ
Увод
Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и еклисиологије. Помоћу њих је могуће проследити измене учења Константинопољске Православне Цркве о себи и о аутокефалијама, о Христовој улози у Цркви, о значењу канонâ и саборâ… Обично су васељенски сабори, утврђујући формулације раније неформулисаних догмата, само давали форму Предању Цркве по оним питањима која су изазивала спорове.
Патријарх Порфирије на скупу о стратегији образовања у САНУ
17. Септембар 2021 - 16:54
Његова Светост Патријарха српски г. Порфирије говорио је 17. септембра 2021. године на отварању научног скупа „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“ који се, у оквиру циклуса „Стратешки правци и развоја Србије у 21. веку“, одржава у Српској академији наука и уметности у Београду.
Поздрављајући учеснике научног скупа, Његова Светост је нагласио:
Патријарх Порфирије: Смисао постојања остварујмо у троуглу: Бог – ближњи – ја
14. Септембар 2021 - 13:26Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 14. септембра 2021. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу рад Седмог међународног симпосиона Новомученици: Полиперспектива VII, који заједнички организују Епархија славонска и Музеј жртава геноцида.
Отварајући симпосион, предстојатељ Српске Православне Цркве је говорио о обожењу као смислу људског постојања и нагласио: -Када смо тога свесни можемо да поштујемо капацитете које смо од Бога добили и да истовремено читавим својим бићем препознајемо другог човека, другу икону Божју, као свога брата и да смисао свог постојања остварујемо управо у том троуглу: Бог – други човек или ближњи – ја.
Канонска јурисдикција Српске Православне Цркве у Мађарској
9. Септембар 2021 - 11:01Цариградска Патријаршија заснива своје право мешања у опште црквене послове у Мађарској „на историјским и канонским разлозима”. Историјска теза Цариградске Патријаршије је у следећем:
Хришћанство је дошло у Мађарску средином X века из Цариграда. Цариград је дао црквену организацију. Према томе, ако постоји црква којој приличи титула Мајке Цркве то је Цариградска, која је родила у Христу Цркву у Мађарској. Српска Црква тада још увек није била организована, да је могла имати мисију. Касније је био велики прелаз у Угарску и тај је догађај допринео, да се Православна Црква у Угарској боље утврди и шта више да се организује у Митрополију Карловачку која је добила широку аутономију од Пећког Патријарха и развије до тог степена да се прећутно сматра као аутокефална. У Мађарској је после Првог светског рата остао део Православне цркве, иако умањен, али се та црква повратила у свој првобитни положај пре оснивања Карловачке Митрополије и пре прелаза Срба у Угарску, па се према томе Цариградска Црква јавља као надлежна, која треба да се матерински интересује опште црквене послове у Мађарској.
Други уписни рок на Православном богословском факултету Универзитета у Београду
1. Септембар 2021 - 12:07
-Велика је заинтересованост студената за упис на Православни богословски факултет Универзитета у Београду. У јунском пријемном року је попуњено свих 150 буџетских места, истакао је декан највише образовне институције Српске Православне Цркве протојереј др Зоран Ранковић и најавио да ће други уписни рок бити почетком септембра, предаја документа 2. и 3, а пријемни испит 6. септембра 2021. године.
Декан је подсетио да на Факултету постоје два смера: богословско-катихетски и богословско-пастирски, као и да Факзлтет поред богослова може уписати свако ко је завршио четворогодишњу средњу школу. У разговору за Радио Слово љубве декан је говорио и о неимарским радовима на здању факултетског храма Светог Јована Богослова и Светога Саве, где напредују зидарски послови, као и осликавање фрескописа. Емисија Слово у којој је декан др Ранковић гостовао налази се овде.
