Наука

Италијански преводи Светога писма*

Први преводи са Јеронимове латинске Вулгате на народном италијанском језику појавили су се вероватно у 13. веку. Ово су били прилично слободни преводи појединих библијских књига, често пропраћени објашњењима и скоро увек анонимни (осим у преводу Дела апостолских доминиканца Доменика Кавалка (Domenico Cavalca, негде из прве половине 14. века). Немац Ванделино ди Спира (Vandelino di Spira) објавио 1. октобра 1471. г. у Венецији прво издање Библије на италијанском под насловом Bibbia degnamente vulgarizzata per il clarissimo religioso duon Nicolao Malermi, касније познато као Библија д’Агосто (Bibbi ad’Agostо). Плод рада монаха Николе Малермија (Nicolò Malermi), који је делимично преводио с латинског, а делимично поправљао преводе у рукопису из претходних векова, била је Библија која је наишла на велики пријем и имала неколико потоњих издања.

Теолошки терцет у Католичкој Акадмији у Баварској

Некадашња министарка у кабинету немачке Владе и бивша амбасодорка Немачке при Светој столици у Риму Анете Шаван, професор догматике на универзитету у Бечу др Јан-Хајнер Тик и гост, угледни  евангелистички патристичар  проф. др Кристоф Маркшис са Хумболт универзитета у Берлину одржали су 10. септембра 2019. трећу сесију ”Теолошког терцета” (Theologisches Terzett) у Католичкој академији у Баварској Минхену. Госпођа Шаван и проф. др Јан-Хајнер Тик су стални чланови ”Теолошког терцета”, а трећи члан је из академске сфере блиске теологији. Гост ове треће по реду сесије терцета био је Кристоф Маркшис (Christoph Markschies) који је од 2004.г. професор античког хришћанства при Хумболт универзитету у Берлину, чији је он био ректор од 2006. до 2010.г. Од 2012. Маркшис је вице-председник Берлинско-Бранденбуршке академије наука.

Научни богословски скуп у манастиру Тумане

Епархија браничевска тематским научним богословским скупом обележава јубилеје Српске Православне Цркве и манастира Тумана

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске, манастир Тумане и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду организују 14. септембра 2019. године у манастиру Тумане једнодневни тематски научни богословски скуп Видјехом свјет истиниј: Исихазам у животу Цркве Српских и поморских земаља.

Епископу Иринеју почасни докторат у Санкт-Петербургу

Молитвено и свечано сабрање у Санкт-Петербуршкој духовној академији. Почасни  докторат богословља Епископу бачком др Иринеју (Буловићу).

Поводом почетка нове академске године, 1. септембра 2019. године, у храму Светог Јована Богослова Санкт-Петербуршке духовне академије светом архијерејском Литургијом је началствовао Митрополит санктпетербуршки и ладошки г. Варсонофије уз саслужење епископa Српске Православне Цркве: бачког г. Иринеја, моравичког г. Антонија и мохачког г. Исихија, као и руских владика кронштатског г. Назарија и петергофског г. Силуана, ректора поменуте Академије, у молитвеном присуству професора и многобројних студената.

Примопредаја дужности ректора Карловачке богословије

У петак, 30. августа 2019. године, извршена је примопредаја дужности ректора Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Досадашњи ректор протојереј-ставрофор Јован Петковић, који је по молби пензионисан, предао је дужност новопостављеном в.д. ректора протојереју Јовану Милановићу. Примопредају је извршио члан Светог Архијерејског Синода задужен за просвету Митрополит дабробосански г. Хризостом.

Проф. Предраг Ристић: Храм као Тело Христово

-И физика, и и хемија, и атоми, и музика, све то почиње од молитве, говорио је проф. Предраг Ристић из чије књиге Колач, у издању Хришћанске мисли из Београда, издвајамо уводно слово владике Атанасија (Јевтића):

Свети изданци владарске породице

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића.

Последњи Бранковићи – Стефан, Ангелина, Максим и Јован – заузимају видно место у српској хагиографији и националној историји прве половине XVI века. На њима стоје светитељски ореоли са фресака и цветни венци похвала црквено-песничких књижевних остварења. Бранковићи су породица чије се присуство у важним дешавањима српске историје може пратити од прве половине XIV века. Представљају властелу из времена Немањића, који су на крају средњовековног периода српске историје постали владарска династија са насловом деспота.