Наука

Отворен научни скуп „Свети Јован Златоусти данас“

Прво саопштење за медије Организационог одбора Међународног научног скупа „Свети Јован Златоусти данас“

Од 18. до 21. октобра 2018. године у Административном центру Владе Републике Српске у Источниом Сарајеву биће одржан Међународни научни симпосион на тему „Свети Јован Златоусти данас“. Организатори симпосиона су Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ и Митрополија дабробосанска. Најављен је долазак еминентних теолога, филозофа, стручњака за књижевне и културолошке аспекте личниости и дела Светог Јована Златоустог из Србије, Грчке, Хрватске, Бугарске, Шпаније, САД, Немачке.

Две књиге проповеди грчког проповедника Харалампија (Пападопулоса) на бугарском

Две књиге проповеди познатог грчког проповедника оца Харалампија Пападопулоса објављене су на бугаркском. Аутор је већ познат бугарским читаоцима својим проповедима и чланцима у разним бугарским сајтовима. Иначе, он живи и служи на Криту. Ове књиге приказују његово дубоко познавање православног богословља, као и психологије коју отац Харалампије користи као мост како би досегао савременог човека. Он се обраћа народу који живи овде и данас, а труди се да стиче живот у Христу. Савремени хришћанин има проблеме, било са собом, било са породицом, било на раду, са свим оним што може да га мучи и отежава данас, па му ове проповеди могу бити од велике духовне ползе.

„Философија православног пастирства“ архиепископа Јована (Шаховског) на бугарском

По благослову и са уводником Патријарха бугарског и софијског митрополита Неофита и уз финансијску подршку Дирекције за вероисповедања при Министарском савету из штампе излази књига „Философија православног пастирства“ архиепископа Јована (Шаховског), архиепископа санфранциског и западноамеричког Православне Цркве у Америци. Намењена је свима онима који се старају да усаврше пастирско служење, као и за најширем црквено-богословском читалаштву.

Поред уводне речи Његове Светости Патријарха, бугарско издање садржи библиографију аутора и превод трију студија архиепископа Јована у којима су изложени његови значајни погледи на специфична питања пастирске службе. Иначе, књига је представљена у Варни при одржавању: „Седмице православне књиге.“

Матејево јеванђеље у историјском и богословском контексту

У Москви, на Богословском факултету за последипломске и докторске студије, у сарадњи с Друштвом новозатвених студија (SNTS), од 24. до 28. септембра 2018. године одржан је међународни научни симпосион на тему Матејевог јеванђеља. Првог дана су ректор Богословског факултета за последипломскем и докторске студије Митрополит волоколамски Иларион и председник Источноевропског одбора SNTS К.-В. Нибур потписали споразум о сарадњи ове две научне установе.

Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)

Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)

На дан спомена светог свештеномученика Корнилија, у среду, 26. септембра 2018. године, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду, одржана је свечана промоција новог почасног доктора Универзитета у Београду, Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског господина др Илариона (Алфејева).

Повезана вест:

Ову особито значајну промоцију извршио је  ректор Универзитета у Београду, професор др Владимир Бумбаширевић, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, чланова Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Митрополита загребачко-љубљанског г. др Порфирија и господе Епископâ бачког др Иринеја, шумадијског Јована и ваљевског Милутина, као и господе Епископâ врањског Пахомија, моравичког др Антонија, ремезијанског Стефана и мохачког Исихија, госпође др Иванке Поповић, проректора за међународну и међууниверзитетску сарадњу, новоизабраног ректора Универзитета у Београду, госпође др  Наде Ковачевић, проректора за студије и управљање квалитетом наставе Универзитета у Београду, др Живослава Тешића, проректора за науку, иновације и трансфер технологије Универзитета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића, декана Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Саве Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, др Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, изасланика папског нунција у београду монсињора Филипа Колнага, амбасадора Грчке г. Илије Илијадиса и других угледних представника дипломатског кора, угледних представника традиционалних Цркава и верских заједница, представникâ САНУ, професорâ, наставникâ и научних делатника Универзитета у Београду, као и многобројне публике, коју су, између осталих, чинили и свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке и других епархија наше помесне Цркве.

Биографија Митрополита волоколамског др Илариона

У среду, 26. септембра 2018. године, с почетком у 12.00 часова, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду, биће организованa свечанa промоција Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева) за почаснoг доктора Универзитета у Београду.

Митрополит Иларион (у свету Григорије Валериевич Алфејев) рођен је 24. јула 1966. године у Москви. Од 1973. до 1984. године студирао је у Московској средњој специјалној музичкој школи у класи виолине и композиције. Са 15 година постаје чтец у цркви Васкрсења у Москви. Као ипођакон Митрополита волоколамског Питирима (Нечаева), 1983. године на послушању је у Издавачком одељењу Московске Патријаршије. Годину дана касније, после завршетка школовања, уписао се на Московски државни конзерваторијум. Од 1984. до 1986. године служио је војску.

Јохан Хинрих Клаусен: ”Књига избеглиштва. Библија у 40 станица”

(Johann Hinrich Claussen, Das Buch der Flucht, Die Bibel in 40 Stationen, München 2018)

Већ више месеци и година заредом су хиљаде и хиљаде људи широм земљиног шара у номадским сеобама, збегу од рата, глади, сиромаштва или због политичке самовоље. Има и оних који у оваквим цикличним миграционим струјањима виде успостављање хомеостатичне равнотеже светске популације.