Наука

Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду у Охриду

Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду  у Охриду
Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду  у Охриду
Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду  у Охриду
Одбор за Јасеновац на Летњој школи о холокаусту и геноциду  у Охриду

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду је одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегије преживљавања јеврејске и ромске заједнице у Македонији: од отпора до меморијализације на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара је био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет.

Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом

Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом
Након дванаест година Богословија у Призрену поново започела са радом

У Призрен је данас званично враћена и, после дванаест година избеглиштва, почела са радом Богословија “Свети Кирило и Методије“. Уписом прве генерације будућих богослова, коме су присуствовали Епископ призренски Теодосије, професори богословије, ђаци и њихови родитељи свечано је обновиљен рад једне од најпознатијих српских просветних установа СПЦ. Иако привремено измештена Призренска богословија у Нишу наставља са радом, у току наредних година радиће се на потпуном повратку ове школе у Призрен.

У Оксфорду одржана XVI Међународна конференција патристичких студија

У Оксфорду одржана XVI Међународна конференција патристичких студија

Од 8. до 12. августа ове године на Оксфордском универзитету у Великој Британији одржана је XVI Међународна конференција патристичких студија.

Прва оваква конференција одржана је у Оксфорду 1951.године, а организатор је био Френк Лесли Крос (1900-1968), професор емеритус Богословља на Оксфордском универзитету. Конференција се од тада састаје сваке четири године и привлачи све већи број стручњака.

Осам векова Милешеве: „Преплет“ са Студеницом

Осам векова Милешеве: „Преплет“ са Студеницом

Мало хроничара српске историје средњег века би у своје прегледе међу важне датуме уврстило 1234. годину, иако је она веома значајна. Тада се збива насилна смена на престолу српских владара између синова краља Стефана Првовенчаног (1195-1227.), Радослава (1227-1234.) и Владислава (1234-1243.). Потом, до смене долази и на трону поглавара Цркве.

Свети Гаврило Рајић - Патријарх српски и свештеномученик (1648-1659)

Свети Гаврило Рајић - Патријарх српски и свештеномученик (1648-1659)

Национална и црквена историја Срба у првој половини XVII века не може да се ослони на неко обиље извора. Ипак, интерпретације и таквих малобројних вести сасвим су различите код истраживача.

Допринос туркологије и османске филологије био је у томе да донесе један низ статистичких чињеница које се уклапају у главни рам, а да драстично не мењају слику о организацији и структури Српске Правослана Цркве. Вести из српских, руских и западних извора, искоришћене су код српских историчара прве половине XX века, а данашња генерација повесничара само, са више или мање успеха и стила, препричава још тада речено. Патријарх Гаврило Рајић, зван у српским Сказанијима као Гаврило Први, јесте предстојатељ Српске Цркве, који за своје време персонификује сав трагизам српске историје, једног народа без државе, који живи у верски нетрпељивој царевини, на удару западњачког прозелитизма, у тешком геостратешком положају, са мало изгледа на успешну политичку акцију и стицање слободе.

Пет археолошких открића године у Србији

Пет археолошких открића године у Србији
Пет археолошких открића године у Србији
Пет археолошких открића године у Србији
Пет археолошких открића године у Србији

Историјски извори казују да је територија данашње Србије од давнина била повезана са Европом, односно Римским царством. Војни пут који је ишао од Београда (Сингидунум) кроз Виминацијум (код Пожаревца), преко Ниша (Наисус), Софије (Сердица) и Једрена (Хадријанополис) све до Цариграда, био је спојен са Игнатијевим путем (Виа егнатиа) преко долине Вардара. Крај путева се живело, подизани су градови, а у њима палате.

Откривене иконе из трећег века

Откривене иконе из трећег века

Папска Комисија за свештену археологију, која је одговорна за очување древних гробница и других предмета материјалне културе, недавно је јавности представила крипту из трећег века која је припадала римској породици Аурелија.

Рафаела Ђулијани, археолог Комисије, каже да је на сликама које су пронађене у овој крипти представљен живот породице Аурелија и да се из њих може закључити да се радило о имућној породици у чијем су власништву биле многе виле. Сцене су надахнуте Хомеровим песмама, нарочито причом о Одисеју.