Наука

Скуп о утицају Цркве на друштвени развој и економију

У Београду је, у организацији Хришћанског културног центра, а под покровитељством Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије, 24. јуна ове године одржана конференција „Економија и религија. Регионални развој и верски туризам“.

Слово о језику

Слово о језику

Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? - почетне су речи тобожњег завештања Стефана Немање своме роду. Ово је заблуда која се већ више од деценије провлачи у нашој средини, а поновљена је недавно, парафразирано, и у једном чланку о туђицама на странама „Политике”. Мада звуче немањићки, одишу патином и носе лепу поруку, ове речи нису Немањине, већ потичу из пера савременог публицисте Милета Медића и требало би да на то обрате пажњу поготово они који се професионално баве језиком.

У Турској пронађен гроб апостола Филипа

У Турској пронађен гроб апостола Филипа

Екипа италијанског археолога на челу са Франческом д'Андријом пронашла је у Памукалеу, античком граду Хијераполису у западној Турској гроб Светог Филипа, једног од 12 Христових апостола, преноси данас агенција Анадолија.

"Већ годинама трагамо за гробом Светог Филипа (...) Коначно смо га пронашли у рушевинама једне цркве коју смо пре месец дана ископали", објашњава архелог Д' Андрија, који већ више година ради на овом локалитету у Турској.

Ново издање Библије на српском

Ново издање Библије на српском

Свето писмо по по први пут на српском језику доноси девтероканонске, другоканонске књиге које су део Старог Завета. Девтероканонске књиге превели су митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије.

Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге.

Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу

Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу
Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу
Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу
Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу

У Никшићу је у петак, 10. јуна у, организацији Голијског сабора културе, одржана академија под називом “Свети Сава и Светосавље“. О личности и дјелу Првог Архиепископа српског говорили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, академици Владета Јеротић, Милош Благојевић, Јасмина Грковић – Мејџор, те проф. др Богољуб Шијаковић, др Жарко Лековић и др Будимир Алексић.

Осам векова Милешеве: У знаку Руса

Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса
Осам векова Милешеве: У знаку Руса

Много шта су Доментијан и Теодосије прећутали о Сави, па би према њима испало да је он по преласку у велики грчки Манастир Ватопед „заборавио“ руски Манастир који га је први примио, а то би било неповољно по Саву, познатог по својој добродетељи за скоро све манастире Свете Горе. Преко Милешеве, добијен је још један детаљ Савиног рада, који сведочи да преласком у Ватопед везе са Русима нису прекидане.

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар
Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

Свети Сава стиже као најпогоднија личност, која има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и војничке природе, што се показало више пута. Савина Житија мало говоре и о његовом раду у земљи, уз ретке помене било чега конкретног. Стога се не може очекивати да саопште више детаља ни о Савином путу код угарског краља. Приликом ове посете Угарској, о којој биографи говоре на особит начин – и која се обично своди само на Савино чудо са грâдом – вероватно је требало решавати положај православних на простору северно од граница српске државе, простор који је само неку деценију раније био у саставу Византије и под управом Цариградске патријаршије. Сад је бригу о њему могла преузети једино српска Архиепископија, пошто је географски гледано најближа овом подручју.