Наука

500 година манастира Крушедол

500 година манастира Крушедол
500 година манастира Крушедол
500 година манастира Крушедол
500 година манастира Крушедол

Што је за средњовековну Србију био манастир Студеница, то је за Србе у Подунављу био манастир Крушедол или „друга Студеница", маузолеј сремских деспота Бранковића, чији култ за време Турака чак превазилази стари култ Срба светитеља из дома Немањића. За разлику од других фрушкогорских манастира чији су ктитори и време оснивања покривени велом тајне, за Крушедол се поуздано зна да су га основали деспот Ћурђе Бранковић, у монаштву назван Максим, и његова мајка, замонашена деспотица Ангелина.

Јачање академских односа између њујоршке Академије Светог Владимира и Богословског факултета у Београду

У њујоршкој Академији Светог Владимира 2. и 3. јуна 2009. године одржани су разговори о академској сарадњи између Академије и Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Разговоре су водили представници ове две елитне школе и то, у име домаћина, декан др Џон Бер, о. Чед Хетфилд и проф. Џон Барнет, а у име београдског Православног факултета Епископ др Максим (Васиљевић) и о. Владан Перишић. У пријатном разговору одређени су почетни услови и смернице за израду заједничких курикулума на мастер-дипломским студијама.

Научни скуп Академије СПЦ за уметности и консервацију: Свето писмо и икона - 23. мај 2009. Галерија фресака

У организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у суботу 23. маја 2009. године, са почетком у 9 часова, биће одржан Научни скуп на тему Свето писмо и икона. Ово је трећи по реду научни скуп у организацији ове црквено-школске установе, који ће окупити уважене професоре са европских факултета.

Tрећи сабор вероучитеља - сарадника Светосавског звонца

Православни дечји часопис Светосавско звонце, са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, организује трећи по реду семинар за вероучитеље под називом "Светосавско звонце и ви у новој школској години".

Семинар ће се одржати 23. маја у амфитеатру Богословског факултета у Београду.

Акредитован Православни богословски факултет Универзитета у Београду

ПБФУБПравославни богословски факултет Универзитета у Београду по много чему је специфичан на високообразовном простору Републике Србије: већ скоро деведесет година он представља стожер теолошког образовања и научноистраживачког рада у окриљу Српске православне цркве, али је истовремено, од повратка на Београдски универзитет јануара 2004. године, ова установа успела да организацију наставе и научноистраживачког рада у потпуности усклади са најсавременијим стандардима. Много је ентузијазма и воље, времена и енергије, знања и вере у сопствене потенцијале уложено у то да Факултет постане респектабилна установа у земљи и препознатљиво место на интелектуалној мапи света, престижни центар за стицање највишег богословског образовања који привлачи студенте из свих српских земаља и дијаспоре, затим студенте из бројних помесних православних Цркава, али и припаднике других конфесија. Резултати уложених напора нису изостали: прошле године Факултет је добио акредитацију за научноистраживачки рад у области друштвено-хуманистичких наука, а овог пролећа акредитацију за свих пет својих студијских програма и за установу у целини. О томе о коликом је успеху реч сведочи и чињеница да је у овом кругу акредитацију добило свега нешто више од половине пријављених факултета, пошто је било потребно испунити веома високе стандарде у погледу квалитета програма, наставног кадра, простора, опреме. Богословски факултет је максималним улагањем напора на обезбеђивању свих прописаних стандарда омогућио студентима који желе да истражују дубине православне теологије погодан духовни и интелектуални амбијент за формирање личности у духу хришћанског етоса и стицање знања неопходних за вршење свештеничке и вероучитељске службе, за компетентно професионално ангажовање у црквеним, државним структурама, у сфери јавног информисања, масмедија, невладиним организацијама - свуда где људи жуде за тим да чују глас Цркве, јеванђељску поруку љубави, вере и наде.

У Врању одржан научни скуп о оцу Јустину Поповићу

У организацији Православне епархије врањске, града Врања, Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ и друштва „Отац Јустин Поповић“ из Врања, 4. априла 2009. године у великој сали Скупштине града Врања одржан је научни скуп „Отац Јустин Поповић – живот и дело“. У препуној сали Скупштине града о оцу Јустину Поповићу, говорили су угледни Епископи наше Цркве: Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије и Викарни Епископ јегарски Г. Порфирије, а гости Епископа врањског Г. Пахомија били су и Епископ браничевски Г. Игњатије и Епископ шумадијски Г. Јован.