Наука

Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа

Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа
Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа
Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа
Представљeне публикације о старим рукописним и штампаним књигама Поморавског округа

У великом амфитеатру на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, 27. маја 2021. године, представљене су две књиге-каталогâ: Старе рукописне и штампане књиге на територији Архијерејског намесништва беличког у Епархији шумадијској и Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа.

Нови доктор богословских наука

Нови доктор богословских наука
Нови доктор богословских наука
Нови доктор богословских наука
Нови доктор богословских наука

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, 13. маја 2021. године, асистент Данило Михајловић одбранио је своју докторску дисертацију под називом „Рецепција Старог Завета у аскетској литератури ране Цркве у Египту“ пред комисијом коју су чинили проф. др Владан Таталовић, ванредни професор Новог Завета и председник комисије; проф. др Владислав Топаловић, ванредни професор Старог Завета и декан Православног богословског факултета у Фочи; и доцент др Ненад Божовић, шеф Kатедре за Стари Завет.

Вечна радост: Христос васкрсе!

Издавачка установа Московске Патријаршије објавила је нову књигу за децу Елизабете Давидове „Вечна радост: Христос васкрсе!“. Књига је посвећена Васкршњем празнику. Мали читалац ће у њему пронаћи одговоре на многа питања: како се припремити за Светло Васкрсење Христово и који догађај славимо на Васкрс и зашто је Васкрс најважнији и најдуговечнији црквени празник. Књига такође садржи песме руских песника о Васкрсењу Христовом и објашњења главних јеванђелских догађаја пре и после Васкрсења. Књига је живописно дизајнирао уметник Дмитрије Бикашов.

Из архиве Гласника

Патријарх српски Варнава одликовао правом ношења црвеног појаса свештенство Угриноваца, Сурчина, Добановаца, Лаћарка и Чалме, стоји у чланку који је објавио Гласник - Службени лист Српске Православне Патријаршије бр. 37 од 3. децембра  (20.) новембра 1932. године у својој XIII години излажења:

Службени део - Архиепископија београдско-Карловачка: Ценећи и уважавајући дугогодишњи рад у Винограду Господњем, нашли смо се побуђеним да, у знак Нашега признања одликујемо правом ношења црвеног појаса: јереја Нестора Личинића, пароха у Угриновцима; јереја Теодора Бајића, пароха у Сурчину; јереја Душана Величковића, пароха у Добановцима; јереја Милорада Вукајловића, пароха у Лаћарку; јереја Милутина Чупића, пароха у Чалми, са надом да ће им ово одликовање дати подстрека, да са још већом ревношћу делају у Винограду Господњем на опште добро наше Свете Православне Цркве и нашега народа. Дано у Нашој Резиденцији Првопрестолном Граду Београду на дан 11/24. новембра 1932. године, АЕПБр. 4032 и 4347. А. Е. и Патријарх српски Варнава с.р.

Одбрана докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

Његова Светост Патријарх српски др Порфирије присуствовао одбрани докторске дисертације архимандрита Прокопија Туфика (Тајара)

У навечерје Четврте недеље Великог поста, у суботу, 10. априла 2021. године, у Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, високопреподобни архимандрит Антиохијске Патријаршије Прокопије Туфик (Тајар) одбранио је своју докторску дисертацију под насловом „Литургијска теологија дела Захарије Орфелина Против папства римског (ПБ Рс 214) у контексту конфесионално-полемичке литературе Карловачке митрополије XVIII века“.

Прилози за историју Владичанства горњокарловачког

Прилози за историју Владичанства горњокарловачког
Прилози за историју Владичанства горњокарловачког
Прилози за историју Владичанства горњокарловачког
Прилози за историју Владичанства горњокарловачког

На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, који је свој рад започео 31. маја 1951. године у Београду,[1] под представништвом Патријарха српског Викентија (Проданова), једна од тема била је попуњавање упражњене Епархије сремске. Овај предлог Сабору је изнео Епископ шабачко-ваљевски Симеон (Станковић),[2] који је уједно предложио Епископа горњокарловачког Никанора (Иличића) за попуњавање исте.[3]