Наука

Свети Кирил Александријски

Ризница о Светој и Једносуштној Тројици

Светитељ Кирил Александријски (376–444) - грч: Κύριλλος Α΄ Αλεξανδρείας -  један је од најзначајнијих и Отаца и учитеља Цркве, угледни богослов, полемичар и егзегета и писац многобројних књига. Овај Светитељ је био Архиепископ у Александрији, ревносни бранилац хришћанства и кључна личност у борби Цркве Христове против несторијевске јереси. Кирил Александријски оставио је за собом много списа догматског, полемичког, егзегетског и апологетског карактера.

Познат је његов догматски рад „Ризница ο Светој и Јединосуштној Тројици“ који је управо у Птерограду први пут објављен у руском преводу - Святитель Кирилл Александрийский „Книга сокровищ о Святой и Единосущной Троице“, Издательство Олега Абышко, Санкт-Петербург, 2014. Егзегетски списи које је писао, претежно су алегоријска тумачења Светога Писма, а апологетски списи директно су уперени против цара Јулијана Апостате (Отпадника) и сиријских Епископа.

Хајнрих Денцингер: Збирка символа вере, одредби о вери и моралу

Двојезично издање, латинско-немачки,приредио Петер Хинерман,45. издање

Enchiridion symbolorum definitionum et declarationum de rebus fidei et morum - Kompendium der Glaubensbekenntnisse und kirchlichen Lehrentscheidungen

von Heinrich Denzinger (Autor), Peter Hünermann (Herausgeber)

Herder Verlag 2017, Freiburg, Basel, Wien

Почев од 1854. године ”Денцингер” је имао неупоредив пријем у васцелом свету.

Enchiridion Symbolorum (укратко за Enchiridion Symbolorum, definitionum et declarationum de rebus fidei et morum) јесте компендијум, збирка – из римокатоличке перпсективе – најзначајнијих символе вере и  догматских одредби о питањима вере и морала. Већ сходно приређивачу, ова збирка се цитира и назива  ”Sammlung Denzinger”, ”Denzinger-Schönmetzer”, односно ”Denzinger-Hünermann”.

Свештеник. Представе о њему. Улоге. Теологија.

Колоквијум у Католичкој академији у Баварској 18.6.2018.

Међу неуобичајеним насловима се у немачким медијима може сусрести наслов као  што је овај ”Чему још свештеници?” Под сличним насловима је последњих година у јавности било речи о улози и смислу свештеничке службе, као и о очекивању хришћана од њих и, свакако, о богословској заснованости свештеничке службе.

Занимљиво је да се ова дискусија у немачкој јавности води посебно оштро и по овоме питању се учесници у дискусијама снажно разилазе. Узроци томе су вероватно вишеструки – од недостатка кандидата за свештеничку службу, преко услова за тај призив, још недовољно извучених консеквенци након структуралних промена у римокатоличким бискупијама, али и последица педосексуалних злоупотреба унутар католичког клира.

Богословски испит зрелости у Цетињској богословији

Богословски испит зрелости у Цетињској богословији
Богословски испит зрелости у Цетињској богословији
Богословски испит зрелости у Цетињској богословији
Богословски испит зрелости у Цетињској богословији

Дана 30. маја 2018. године отпочела је матура и завршни богословски испит зрелости за девет ученика XXII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског у школској 2017/2018. години. Своје школовање на Цетињу ова генерација богослова започела је у септембру 2013. године. На матуру је изашло 7 редовних и два ванредна ученика.

Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну

Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну

Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.

Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.

Значај угаритских текстова за библијске студије

Пуних четрдесет година прошло је од када је Клод Шефер (Claude Schaffer) руководио ископавањима у Рас Шамри у Сирији, где је са својим колегама откопао остатке дуго изгубљеног града Угарита, метрополе из позног бронзаног доба и раних библијских времена. У рушевинама Угарита пронашао је архиве овог древног града. Глинене таблице откривене у овим архивама имале су револуционарни утицај на изучавање Библије.

Маја 14, 1929,  док се уклањао шут с пода некадашње зграде (библиотеке, како је касније утврђено), пронађене су прве глинене таблице. Првобитно су датиране сходно датовању других артефаката у суседним археолошким локацијама. Установљено је да текстови с њиховом записаном садржином потичу из 14. и 13. века пре Христа.