Наука

19. генерација Богословије у Крагујевцу

19. генерација Богословије у Крагујевцу
19. генерација Богословије у Крагујевцу
19. генерација Богословије у Крагујевцу
19. генерација Богословије у Крагујевцу

Ученици Богословије Светог Јована Златоустa у Крагујевцу, који су ове школске године успешно завршили пети разред, у периоду од 15.до 20. јуна 2020. године полагали су завршни богословски испит зрелости.

Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату

Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату
Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату
Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату
Врање: Одбрањен дипломски рад у on line формату

Дана 18. јуна 2020. године у просторијама Свеправославног центра "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" успешно је одбрањен диломски рад кандидата Епархије врањске г. Ненада Бојкова на тему Христологија Јустина (Поповића) у контексту светоотачког богословља.

Пријемни испит на Богословском факултету Универзитета у Београду

Пријемни испит на Православном богословском факултету Универзитета у Београду биће одржан 30. јуна 2020. године, подсетио је у разговору за Радио Слово љубве декан те високошколске установе јереј Зоран Ранковић. Предаја докумената за пријемни испит је од 24. до 26. јуна.

Декан је говорио о статусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду и представио будућим студентима богословско-катихетски и богословско-пастирски смер. Разговор са деканом Православног богословског факултета јерејем Зораном Ранковићем можете чути у целини на линку.

Свети мученици пивски, велички и горњеполимски

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном засједању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог Епархије будимљанско-никшићке на челу са Његовим Преосвештенством Епископом г. Јоаникијем, у диптих Светих уврстио Свете мученике пивске, величке и горњеполимске.

Свето писмо у време настанка Новога завета

Holy ScriptureУ „новозаветном добу“ постојао је Стари завет, док је  Нови завет био у процесау настанка. Уколико се вратимо у старозаветно време, нашли бисмо се  без Библије у правом смислу речи, те бисмо имали књигу у процесу развоја, која није у стању да изврши утицај на било шта ван ње. У познијим временима Библија је постала заокружена и потпуна јединица, вршећи утицај као завршено дело ауторитативне књижевности.  Међутим, у новозаветном добу можемо, с једне стране, пратити почетке новозаветних књига у неписаним традицијама које су им претходиле, а с друге, пратити утицај већ заокруженог Старога завета. Из тог разлога морамо објединити ове две теме и проучавати начин на који је Стари завет утицао на развој новозаветне традиције и књижевности.