Наука

“Нови библијски атлас” – стандардно егзегетско дело

Herders Neuer Bibelatlas је опремљен новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст

„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао сарадњом двеју институција – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално  за ово издање сачињених карти детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.

”Посланица Диогнету” – бисер ранохришћанске апологетске књижевности

Хорацио Е. Лона: Коментар ”Посланице Диогнету”, Herder Verlag, Freiburg i.Br. 2011

У маниру античке ранохришћанске апологетичке и протрептичке литературе настао је спис анонимног аутора, чији је аутограф пронађен на рибљој пијаци 1436. у Цариграду од стране западног клирика Томаза из Ареца. Године 1443. доминиканац Јоханес (Јован) Стојковић из Рагузе (Дубровника) пренео га је у Базел у доминикански манастир. Спис је недавно објављен у узорно припремљеном издању са опсежним коментарима осведоченог експерта за апологетску литературу хришћанске антике.

Вера и мисао у вртлогу времена

Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена
Вера и мисао у вртлогу времена

Богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија

У уторак, 15. маја 2018. године, на празник Светог Атанасија Великог Александријског, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је јубиларни десети годишњи симпосион Српска теологија данас под симболичним називом Вера и мисао у вртлогу времена. Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова Факултета у протеклих педесет година, митрополита Амфилохија и владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.

Предавање eпископа Максима у Музеју науке и технике

У петак, 18. маја 2018. године, у 18 часова у Музеју науке и технике, Скендербегова 51, у оквиру пројекта Наука и Православље у свету Епископ западноамерички проф. др Максим (Васиљевић) одржаће предавање Природне науке и теологија.

Које су тачке додира природних наука (биологије, физике, медицинске терапије и др.) и теологије које би омогућиле њихов смислени дијалог? Неопходност комплементарног и мултидисциплинарног приступа потиче од чињенице да људску датост обликују а) „пало“ стање природе (схваћене антрополошки и космолошки) која услед неминовног закона ентропије тежи хаосу и б) трансцендентни порив ка истинитом постојању које не жели да зна за смрт и пропадљивост. Живот се у хришћанском искуству не схвата само као уско „морални“ или „духовни“ (насупрот соматском и физиолошком) него као комплексна чињеница и као стварност богоданог живота у свим димензијама, од анималног и соматског, преко психичког и духовног до космичког.

Икона еремитског монаштва

 Петер Гемајнхарт: „Антоније. Први монах. Живот, учење, легенда“

Свети Антоније Велики је кључна личност раног хришћанства, названа „звездом пустиње“. Ава Антоније је духовни горостас, аскет, отшелник, проповедник, исцелитељ и чудотворац, пустињски монах, идол киновијског монаштва, узор у аскези и надасве доминантна фигура раног периода еремитског, отшелничког монаштва. Готово ниједан други хришћанин није у тој мери надахњивао и фасцинирао као што је то случај са Авом Антонијем (око 250 – 356.г.). Живот овог египатског пустињака пружа грандиозни увид у непознати и далеки свет у коме је хришћанство само једна међу многим религијама.

Гетингеншки професор црквене историје Петер Гемајнхарт прихватио се писања биографије у чијој су сржи живот и учење светог монаха, као и приповедањае која су се испрела око његовог подвижничког житија - Gemeinhardt, Peter: Antonius. Der erste Mönch. Leben, Lehre, Legende, C.H.Beck, 2013. Он реконструише живот овог светитеља од детињства у средњем Египту,  преко његовог подвижничког живота у пустињи, до смрти у 105. години живота. Гемајнхарт описује његово учење саображено ритму његове душе, у широком дијапазону многих приповедања која су се испрела око његове личности, још од средњег века у коме је прослављан као „отац монаха“, па све до надреалистичких визија његових искушења у 20. веку. Са тиме су у споју и настанак и предање патристичких сентенци насловљених „Apophthegmata  Patrum“, познатих још под именом „Изреке пустињских  отаца“. Описом његове биографије из пера епископа Атанасија из Александрије, непосредно после Антонијеве смрти, отпочиње хришћанска агиографија. Преводом Vita Antonii на латински, као и на идиоме хришћанског Оријента, развио се утицај Антонија и изван граница језика и културе, а Антоније постао права „икуменска“ личност, како унутар православног, тако и унутар римокатоличанског и евангелистичког хришћанства. Пустиња је „место слободе“ и „место тишине“, а „imitatio Christi“ је зацело „imitatio sanctorum“ .

Угарит, Рас Шамра

Угарит (данас назван Рас Шамра) био је у 2. миленијуму пре Хр. значајан град-држава на северу Сирије. Налази се око 1 км од средоземне обале и 15 км северно од Латакије. Спомиње се у писмима из Марија и Амарне, но не и у Старом завету.

Пошто је један ратар код малог пристаништа Минет ел-Бајде (Minet el-Beide) орући плугом наишао на камену плочу, која је била гробна плоча, па је одјекивала као да је испод празна просторија, почело је са ископавањима 1928. г. која су се убрзо проширила на суседну Рас Шамру. Француз Клод  Шефер (Claude F.A. Schaeffer) предводио је  ова ископавања од 1929. до 1969. г. (уз прекиде за време Другог светског рата), да би их наставио М. Маргурон (М. Margueron).

Упокојио се др Антоније-Емилијан Тахиаос

На други дан Пасхе, 10. априла 2018. године, у 87. години живота, преставио се у Васкрслом и Животодавном Господу Антоније-Емилијан Тахиаос, пензионисани редовни професор Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Антоније-Емилијан Тахиаос је рођен у Солуну 1931. године. После завршених основних студија на Богословском факултету у родном граду, постидипломске студије је наставио у Паризу на Сергијевом институту (Institut russe de théologie orthodoxe) и на Сорбони (Éсоlе pratique des hautes études). Ту се од 1954. до 1957.г., под руководством професора А. В. Карташова, Ј. Мајендорфа, еп. Касијана (Безобразова) и André Vaillant-а, специјализовао за историју словенских Цркава и старословенску филологију. По повратку у отаџбину и након трогодишњег одслужења војног рока, изабран је за асистента на Историјско-богословском одељењу Богословског факултета у Солуну (1961-1963).