Наука

На сајту Тројице-Сергијеве лавре преко 14 хиљада древних руских рукописа

На званичном сајту Тројице-Сергијеве лавре окачено је 14 568 рукописа у слободном доступу. Скенирање је реализовано у оквиру заједничког пројекта Лавре и Руске државне библиотеке. Сви рукописи су подељени по архивама и збиркама. Постоји и подврста „Уникатне књиге“, где је сабрано шест издања: неки томови Руске Библије и Житије Сергија Радоњешког. Издање десетотомне илустроване Руске Библије било је животно дело црквеног историчара, археографа и филолога архимандрита Инокентија (Просвирина).

Друга редакција превода Новогa завета на алтајскијезик

Институт за преводе Библије објавио је другу редакцију превода Новога завета на алтајски језик са паралелним руском текстом Синодланог превода. Први пут је Нови завет на алтајском језику објављен 2003. године. Књига је топло примљена од стране алтајског друштва; учесници пројекта су захвалили на очувању алтајског језика у свој својој лепоти и пуноћи, на добрим решењима која дају нови живот многима речима и изразима.

Српска породица у вртлогу искушења савременог доба

Српска породица у вртлогу искушења савременог доба
Српска породица у вртлогу искушења савременог доба
Српска породица у вртлогу искушења савременог доба
Српска породица у вртлогу искушења савременог доба

Поводом године посвећене породици у Епархији сремској, у храму Рођења Пресвете Богородице у Батајници 11. јуна 2017. године одржано је предавање на тему Српска породица у вртлогу искушења савременог доба.

Москва: Старозаветна библијска критика

Одељење за библијске студије при Факултету за постдипломске и докторске студије Светих Кирила и Методија у Москви објавило је књигу знаменитог руског богослова и историчара Цркве А.В. Карташова Старозаветна библијска критика. Књига је репринт издање чувеног предавања А.В. Карташова које је аутор одржао 13. фебруара 1944. године у Паризу на Богословском институту Светог Сергија. Због тешкоћа у ратном и послератном времену рад је био објављен у малом тиражу у издавачкој кући ИМКА-Прес 1947. године.

Игуман Василије Домановић

Пуноћа Цркве Православне огледала се увијек у обједињавању свих примјера истинског православног живота и етоса у једноме. У плејади таквих личности, као посебно издвојен град на гори, јавља се лик и дјело игумана Василија Домановића. Писати о животу овог црквеног мужа и угодника Божијег равно је молитви. Размишљања о његовом кратком, али светом животу и мукотрпном раду у тешким временима, уливају у кости и утробу страх Господњи. Уистину светог живота, блажени свештеноигуман Василије рођен је у селу Соколићима крај Чачка 1914. г. Млади Војислав од малена бива побожно васпитаван од вриједних и смјерних родитеља Радивоја и Стајке. Да његов одгој није био свакидашњи, свједочи сваки сегмент живота у коме је предано служио Богу и Цркви. Будући побожно васпитан, одлази у Овчарско–кабларску клисуру и манастир Преображење, гдје прима монашки постриг. Руком Св. владике Николаја рукоположен је у чин ђакона, а потом и јеромонаха 1938. у Жичи. Писао је Свети владика Николај и касније, из прогонства у Америци, Василију и братији у Рачи. Ту се он обраћа њима ријечима: „Да сви слушају оца Василија, а отац Василије Бога, па ће бити срећни“.